Женски у сто техника #dvaputa три на карте

Научној јавности критички и есејистички текстови ауторке Слађане Илић познати су 15 година уназад, а обухватају (осим публиковане књиге „Женски у сто техника“) преко 160 библиографских одредница. Један број тих радова презентован је и на научним скуповима и налази се у зборницима научних институција, а други део у свим релевантним књижевним публикацијама и дневној штампи које постоје у Србији.

Ауторка Слађана Илић одбранила је 2005. године на Филолошком факултету у Београду магистарску тезу под називом „Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића“. Подручје њеног научног разматрања подразумевало је исцрпно и дуготрајно истраживање, између осталог, и филозофске литературе (примарне и секундарне).

1. Зашто је тако тешко имати праву комуникацију са људима?

– Људи, нажалост, не прихватају чињеницу да је најлакше искрено комуницирати. То није увек пријатно, али је изузетно једноставно. Људи који на тај начин комуницирају увек мирно спавају, зато што не лежу са демонима, нити се са њима буде. Дакле, требало би настојати рећи баш све – директно и ефектно. То важи за обе стране у разговору. Тако је све јасно. С таквим људима увек знате на чему сте. Мислим да само људи који су зли, глупи или социјално неинтелигентни избегавају такву комуникацију. Зли зато што таква комуникација омета сплеткарење, којем су ови увек склони, на чему се заснива њихов животни систем, глупи зато сто су једноставно глупи, па сматрају да није добро бити отворен и одрешит, да не би стицали непријатеље, иако је јасно да они који такву комуникацију избегавају никоме, па ни себи, не могу бити пријатељи, а социјално неинтелигентни људи немају талента ни за свакодневну најједноставнију комуникацију, па им најчешће ништа не вреди бриљантност на пословном или пак неком сродном плану, јер једноставно не умеју с људима, такође ни са собом.

Појединац уопште не мора имати проблема с правом комуникацијом с људима. Он се једноставно може држати веома значајних, поменутих начела искрености и директности, а они који нису на то спремни – нека се сликају!

2. Можете ли нам нешто рећи о одговорности жене као родитеља?

– Уколико жена добије дете када је самосвесна, када зна своје квалитете и када је проживела сасвим довољно свега сто једна лепа младост подразумева, родитељство це схватити сасвим природно и онда неће правити фаму у вези са одговорношћу родитељства. Онда све иде спонтано и дете це пратити њен ритам. Највећа, и најчешћа, грешка жена на нашим просторима јесте што саме добровољно, и без потребе, узимају улогу жртве и мученице. То је потпуно безвезе, дугорочно такве жене нико не цени, па ни рођена деца, када одрасту. Деци смета када се њихова мајка уживљава у такву улогу. Смета им све више, што су старија. Дакле, жена заиста треба да учини све што је у границама нормалности, а што не прераста у нарцизам, да најпре поштује сама себе, тако што це водити рачуна о сопственим потребама и интересовањима. Тако ће бити и боља мајка, деца ће је више волети, она це им бити узор.

3. Шта можете да нам кажете о креативности жене?

– Много је креативних жена и било би лепо када би могле да тај свој дар увек испоље. То није баш увек лако, у зависности од услова у којима живе. Мислим, судећи на основу сопственог случаја, да је понекад веома корисно жени да не гледа на сат. Нека ужива у ономе што ради, ако не пре, а оно ноћу, када сви легну. Ако је стварно креативна, упркос свему, неће јој се спавати, радоваће се сопственом стварању. Онда нека ујутру дуго, дуго спава, а нека већ претходне вечери замоли партнера да је то пре подне одмени у родитељској улози. Уколико жена ради, најбоље је да то повлашћено време – негледања на сат и стварања – буду, на пример, петак и субота, мада свакој жени желим што више таквих дана и ноћи! Дакле, не заборавите, ти часови епифаније важнији су од чињенице да ли су вам прљави судови, да ли вам је под пун мрва или вам је можда неопрана коса. Уживајте у себи стварајући, бар у те ноћне сате, све остало може и касније.

4. Зашто се жене још нису ослободиле неких предрасуда?

– Зато што им је битно шта околина мисли о било чему што ураде, како живе, што је, наравно, потпуно небитно. Одобравање околине не служи ничему. Живите увек како желите, а трудите се да друге што мање повређујете, то је мој животни мото. Да је исправан, доказ је то што имам пријатеље из различитих животних фаза који ме и данас воле, иако нисмо у прилици да се често виђамо, који су ту увек за мене, без обзира на необичност мојих одлука и поступака. Свима је то, у најмању руку, симпатично. Једноставно, треба живети, тежити слободи сваке врсте. Живот се ионако побрине да опстане у оном есенцијалном смислу без обзира на све глупости које су људи измислили и прописали, и сами себе на тај начин увалили у неслободу и лицемерје због који се често несрећа умножава.

5. Живимо у култури, цивилизацији страха од старости? Где видите превентиву?

– У задовољењу сопствених потреба – најпре духа, а потом и тела. Уколико сте задовољни, онда сте насмејани, а он да сте због тога и лепи, а када сте насмејани и лепи, онда увек изгледате млађе, а и бољи сте другима. Дакле, бити задовољан собом, не живети искључиво у једној улози, занемарујући и друге важне, дружити се са веселим и добронамерним људима, то је рецепт! Ви ћете њима увек бити лепи, јер вас воле, и обрнуто. Доброта оплемењује.

6. Милиони и милиони динара се потроше на пластичне операције! Има ли лека апотека?

– Мислим да је у претходном одговору садржан и одговор на ово питање.

7. И сада једно лично питање: Београд-Краљево-Ниш-Лесковац? Спајате неспојиво?

– Човек свуда себе носи. То је оно што одавно знамо. А, ако то знамо, онда нема неспојивог. На свим тим местима дружим се са дивним људима, у вези нас увек држи трајно, искрено разумевање, могућност да у сваком тренутку отворено причамо о свему, да се заједно радујемо заједничким и појединачним успесима, на било ком плану, да плачемо ако смо негде дебело погрешили, па нас то боли. То је, сложићете се, тако драгоцено и много! Зато једва чекам да будем на свим тим местима!

Разговор водила: Ана Цветановић

О Ани Цветановић

Долази из виртуелног света.

Животни мото: Све у моје време!

Људима су потребни ауторитети за постављање приоритета је „анина“ спознаја и заштићена мисао!