Југословенска кинотека обележила јубилеј

Југословенска кинотека обележила је свој Дан – 6. јун и 120 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану доделом Златног печата и Плакета Југословенске кинотеке на свечаности у новој згради у Узун Мирковој улици.

Свечаност је отворио директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић који је поздравио многобројне госте и пријатеље ове институције културе од националног значаја која већ 67 година сакупља, истражује, чува и приказује светско филмско благо, а овом приликом и прогласио 2017. за годину сећања на великог европског и светског глумца Светислава Ивана Петровића, рекавши да ће се радити на поновној афирмацији великана филмске уметности чије је име избрисано неправедном одлуком власти 1945. године.

Највише признање Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – ‘Златни печат’ Пантелић је уручио овогодишњој добитници, славној глумици Душици Жегарац, чему је претходило приказивање инсерата из филмова у којима је играла, почевши од „Деветог круга“ из 1960. Уследили су „Саша“, „Немирни“, „Буђење пацова“, „Опклада“, „Окупација Дубровника у 26 слика“, „Посебан треман“, „Вариола вера“, „Кућа поред пруге“, закључно са филмом „Љубав и други злочини“ из 2008. године.

„Од давног тренутка када ју је Крешо Голик угледао у Пионирском парку и понудио јој да уђе у свет глуме, Душица Жегарац је деценијама кроз уметнички израз испољавала себе стварајући улоге најразличитијих жена, свакој дајући део себе на начин који изазива поштовање како код публике тако и код критике и чланова жирија разних фестивала“, истакао је Пантелић.

Примајући ‘Златни печат’ Душица Жегарац је изјавила да је у први мах пожелела да побегне, али да јој је драго што није, јер јој је сада пуно срце. „Ваљда сам заслужила ово, трудила сам се“, рекла је она, поздрављена бурним аплаузом, и додала: „Све што долази од институција као што је Кинотека или Филмски центар значи посебно вредна признања за све филмске раднике. Поручила бих министру културе, садашњем и будућима да чувају те институције, али и људе који их чине, који их воде и брину о њима.“

Душица Жегарац је у својој каријери радила са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ Здравка Рандића и „Посебан третман“ Горана Паскаљевића. За изузетан допринос уметности глуме добила је награду „Павле Вуисић“, а у монографији коју је тим поводом приредио о њој Ранко Мунитић назвао је „црном дамом са звезданом сенком“.

Други добитник ‘Златног печата’ је редитељ Желимир Жилник, коме ће признање бити уручено 15. јуна на затварању XVIII Фестивала нитратног филма, који се одржава под слоганом „Кроз запаљиве митове“ почевши од 6. јуна.

Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос кинематографији уручене су Зорану Цвијановићу, Аници Добри и Драгану Бјелогрлићу. Поред присутних, добитници истих признања су и Жарко Драгојевић, Никола Којо и Милорад Мандић.

За дугогодишњу сарадњу и допринос филмској уметности плакете Југословенске кинотеке припале су Националној кинотеци из Рима, Француској кинотеци и Музеју филма из Минхена, Ненаду Полимцу и Даниелу Рафаелићу из Загреба, као и присутнима Петру Карђилову из Софије и Јану Ерику Холсту из Осла. Остале плакете страним добитницима биће уручене током Фестивала нитратног филма.

На свечаности је приказан кратки документарац „Puškaš, Hungary“, који је 6. јуна приказан у свим београдским биоскопима. Та пројекција је подсетила на премијеру „оживљених слика“ одржану 6. јуна 1896. године у кафани „Златан крст“ на Теразијама.

Од прошлог „рођендана“ Кинотека је покренула нове програме, филмови се приказују и у дневним терминима, тако да је биоскоп у Узун Мирковој једини у Београду у којем се филмови могу гледати од јутра до касно ноћу.

Југословенска кинотека је добила и нови сајт као информатор за све заљубљенике ‘покретних слика’ на коме ће бити изабрани и представљени најбољи домаћи филмови са циљем да се поспеши њихова рестаурација и дигитализација.