Opasna umetnost Brajana Luisa Sondersa

Brajan Luis Sonders poslednju 21 godinu svakog dana crta barem jedan autoportret. Do sada je ispunio desetak beležnica sa preko 10.000 autoportreta i nada se da će uspeti da održi taj ritam do svog poslednjeg dana.

Brajan Luis Sonders

Ovaj projekat, koji je započeo januara 1995, ugrozio mu je zdravlje, mentalno i fizičko, i doveo do siromaštva. Pružio mu je i trenutke mira i ravnoteže. Radove objavljuje na svom sajtu bryanlewissaunders.org ali, ga najviše boli što je to projekat koji su neki pogrešno shvatili i pogrešno predstavili.

„Pod uticajem“ je set od 91 autoportreta nastalih kad je Sonders bio pod dejstvom alkohola, lekova ili narkotika. Ideja mu je pala na pamet avgusta 2001. kada je progutao valijum (bensedin), a sledećeg dana i barbiturat (hipnotik). U jednom periodu je za 11 dana uzeo 18 lekova: morfin, geodon (antipsihotik), oskikodon/paracetamol, magične pečurke… onda je ušmrkivao i sprej za čišćenje elektronske opreme, so za kupanje i tečnost za upaljače. Nikada nije platio ni za jedan lek, uglavnom su to bili pokloni od komšija.

– Bilo je to samozlostavljanje. Nisam se mentalno osećao najbolje – priznaje Sonders. Međutim, danas ga nervira što su ljudima inetersantne samo slike nastale pod dejstvom, a ne njegova umetnost kao takva. Ipak, tolika medijska pažnja dovela je i do susreta sa studentima koje inetersuje veza između umetnosti i mentalnog zdravlja.

Brajan Luis Sonders– Sklon sam psihozama, anskioznosti, depresiji, maniji i ako sam pod prevelikim stresom umetnost koristim kao terapiju. Ona je moj glavni lek. Da nisam imao taj kreativni ventil emocije bi se samo gomilale u meni i jednom bi eksplodirale – kaže Sonders za CNN.

Diplomirao je likovnu umetnost u Tenesiju 1998. Boravio je u par „mentalnih bolnica, institucija i kuća za podršku bolesnima“ a onda otišao u Kinu i pokušao da bude stend ap komičar, bez uspeha, pa se vratio u SAD, u Tenesi 2006. da se profesionalno bavi umetnošću. Sve vreme crtao je između jednog i devet autoporteta dnevno.

Vremenom je počeo da ih koristi kao ogledalo i zučnu viljušku: način da otkrije da li je „naštimovan“.

– Automatski nacrtam svoj lik i onda ga posmatram, kao tarot karte. Ako imam kandže ili očnjake ili nešto tako, možda ne bi trebalo da izlazim večeras. Već sam toliko izverziran da znam, ako koristim određene crte ili boje, da li sam skloniji opijanju ili ne, kolika je verovatnoća da ću zapasti u nevolju – objašnjava Sonders.

Crta kada je anksiozn, pod stresom ili stimulisan na bilo koji način. Po svojim portretima može da prati kako se osećao kog dana. Kaže da je u poslednje dve decenije imao 116 glavobolja i da je bio ljut 199 puta.

– Ljudi ne bi trebalo da pamte baš svaki put kad su bili ljuti. Može da bude opterećujuće, jer kada crtate ili slikate samo produžavate agoniju – veli umetnik.

Osim serijala „Pod dejstvom“, Sonders je pravio autoportrete dok se zavetovao na ćutanje, imitirao da je slep, gluv, čak i dok je bio mučen.

Brajan Luis Sonders– „Eksperiment treće uho“ podrazumevao je da ništa ne čujem. Naravno, osećao sam zvuke u kostima i ustima, šta god da sam stavljao u uši nisam mogao sasvim da ugušim sluh, ali poslednjih deset dana svaki dan sam halucinirao. Bilo je to vrlo moćno iskustvo, mučno ali i neka vrsta meditacije – objašnjava on.

Tokom „Zaveta ćutanja“ predstavljao je sebe još povučenijeg i usamljenijeg.

Poenta je da će uvek postojati neka emotivna ili fizička reakcija na promenu okruženja, bilo veštačku bilo prirodnu, a njegov posao kao umetnika je da to iskoristi.

On se nada da će jednom od čitave kolekcije napraviti instalaciju sa tri ose: na jednoj će biti predstavljen intenzitet energije, na drugoj nivo stresa a na trećoj emocije od pozitivnih do negativnih. Nedostatak novčanih sredstava sprečava ga da ostvari taj plan. Ima jednog sponzora koji mu obezbeđuje slikarske materijale, ali nijedan njegov rad nije na prodaju niti će ikad biti.

– Ne zanimaju me galeristi i ostali koji kupuju ili prodaju umetnost, to kalja moju zamisao šta umetnost jeste. Ni za šta se ne bih prodao. Radije ću se držati svojih prncipa i biti siromašan nego izgubiti svako samopoštovanje – ističe Sonders.

Postavlja se pitanje šta će onda biti sa njegovim portertima kad njega ne bude?

– Nadam se da ću naći osobu koja će preuzeti na sebe da vodi računa o tom glomaznom teretu… Za sada nemam odgovor. Zapravo, kad umrem sve to treba da završi u đubretu – zaključuje Sonders.

(M.K., Blic, 4. avgust 2016.)