Пустите људе који вас неће | Јелена Миленковић Младеновић

Пустите људе који вас неће.
Било да су рођаци, пријатељи или љубавници.
Пустите особе које вас неће, а једном су вас хтеле. Не боли то, само је мука.
Као, уосталом, све нејасно, неречено, недовршено.
Као свако безодговорно питање: зашто?!? Није до вас, иако вам се чини да сте понижени и преварени.
Никада није до вас.

Постоје само две могућности.

Прва је да сте се заволели.
Погледали једно у друго и видели шта бисте лепо могли имати, колико потпуни бисте могли бити заједно.
Онда сте се добро упознали. Тај други видео је колико сте бољи, јачи, посебнији.
Покушао је да вас прати па се саплитао.
Волећи вас, престајао је да воли себе. Од ваше љубави постајао је све мањи.
Нестао би у својим очима да није побегао од ваших.

Друга је да сте се заволели.
Погледали једно у друго и видели шта бисте лепо могли имати, колико потпуни бисте могли бити заједно.
Онда сте се добро упознали. Тај други видео је колико је бољи, јачи, посебнији.
Покушао је да вас наведе да га пратите ал’ се уморио од чекања.
Волећи вас, престајао је да воли себе. Због ваше љубави постајао је све мањи.
Нестао би у својим очима да није побегао од ваших.

А ви сте остали збуњени, рањени, издани. Очекивали сте објашњење које ће имати реалног смисла.
Које не постоји.
Временом можете постати огорчени и болесни од чекања.
Слепи за неког ваше мере чији осмех нећете видети од скраме успомена на зеницама.
Мислићете да волите јер не заборављате. У ствари, заборавићете да волите.

Пустите особе које вас неће, а једном су вас хтеле.
Не можете ви жалити за њима онолико колико оне жале за вама,
јер само кукавице које се плаше љубави остављају без речи.
И без речи, упропасте сопствене животе.
Не дајте да упропасте и ваш.

(Посв. Драгани Спасић)

© Јелена Миленковић Младеновић (Препорука: Ана Цветановић)