Лесковачки уметник јунак у Аргентини

Најновији стрип Срђана Николића Пеке „Иза црног сунца“, који говори о експериментима нацистичке Немачке са летелицама, изложен у галерији Градског музеја у Буенос Ајресу.

Још необјављени стрип лесковачког цртача и сценаристе Срђана Николића Пеке „Иза црног сунца“ изложен је у галерији Градског музеја у Буенос Ајресу у оквиру 21. Танго арт фестивала. На његово велико изненађење, добио је обавештење да је овај популарни јужноамерички фестивал посвећен „Пека арт учитељу“.

– Био сам не мало изненађен када ме је позвао Андрес Корени, један од главних организатора фестивала, иначе, мој пријатељ са Фејсбука. Он и Вилсон Вијера, њихов чувени цртач који ради вестерн стрипове за италијанског издавача „Бонелија”, затражили су да им у ПДФ формату пошаљем стране најновијег албума „Иза црног сунца”. Згрануо сам се када сам видео да је фестивал посвећен мени, боже, чиме сам ја то заслужио. Имам доста пријатеља у Аргентини, али нисам знао да ме толико обожавају. То су углавном потомци Немаца који су тамо отишли после Другог светског рата. Заволели су ме преко стрипова у којима су главни јунаци Немци. Невероватно је да су ме и у Белгији и Француској терали да цртам Немце, прича за „Политику” Срђан Николић Пека.

Тема стрипа везана је за мистериозну базу нацистичке Немачке на Антарктику.

– „Иза црног сунца“ било је нацистичко тајно удружење за које ни сами Немци нису знали, осим одређених кругова типа СС. Немци су радили на тајним пројектима летелица како би спречили пропаст Немачке пред крај Другог светског рата. На Антарктику су направили базу тако сигурну да нико није ни знао за њу. Градња је почела још 1938. године. И тамо је радио велики тим стручњака који је направио огромне подземне просторије, читав подземни град. На интернету сам пронашао те ходнике и део заостале опреме. Пошто сам од малена фасциниран летећим тањирима, заинтересовао сам се какве су то летелице правили нацисти. Године 1947. десио се један догађај везан за адмирала Бирда, славног америчког поморског официра који је учествовао у искрцавању савезника у Нормандији и у завршним биткама са Јапаном. Он је 1929. године добио задатак да надлети и истражи Антарктик авионом како би Американци видели да ли могу неки простор да узму за своје потребе. Тамо је температура била минус седамдесет и схватили су да ту не могу ништа да раде, сем да се смрзну. А девет година касније тамо стижу нацисти и отварају базу. Године 1947. једног пилота који је летео дуж америчке обале са јужне стране, упоредо је пратило крило са немачким ознакама. Прелази га и лети, окреће се на све стране, лети врло брзо. Други случај, пролазе три летећа објекта са немачким ознакама, имају митраљезе, користе ласере. Када сам то прочитао, питао сам се да ли је то могуће. Када сам прочитао историју, закључио сам да су били супериорни. Онда сам видео типове летелица које су направили, али нису имали довољно војника да измене ситуацију у своју корист. Поменути адмирал Бирд је једном приликом рекао председнику Харију Труману – ако ови са југа дођу, Америка је готова. Који са југа, питао је Труман. Онда му је он објаснио да Немци имају летелице које лете у свим правцима невероватном брзином. – Да ли да те прогласим лудим или да те пошаљем у тајну експедицију да испиташ о чему се ради, закључио је Труман.

Мени је та прича била фасцинантна, морила ме месец дана, онда сам сео и за три дана написао сценарио и нацртао цео стрип од прве до последње стране и ето га у Аргентини. Конкурисао сам код више домаћих и страних издавача и видећемо шта ће бити. У сваком случају, то је оригиналан стрип, јер до сада нико није урадио стрип о томе, испричао је наш саговорник.

Срђан Николић Пека аутор је бројних стрипова у земљи и иностранству, радио је за многа домаћа издања, као и за двадесет држава широм света, највише за Белгијанце, потом за Французе, али и у Швајцарској, Белгији, Холандији, Луксембургу, Македонији, Америци, Канади. Био је уредник стрип магазина „Арсенал“. Објављивао је у „Нашој речи“, „Ђачком забавнику“, „Пролетеру“, „Невену“, „Тајнама нинџи“, „Секспресу“, „Стрип пресингу“. Међу његовим објављеним радовима су „Пејн“, „Смртоносно наследство“, „Робинзон Крусо“, „Златокоса“, „Маца и Миша“, „Зеле“, „Награда“. Нацртао је преко две и по хиљаде табли стрипа.

(Милан Момчиловић, Политика, 17. јул 2016.)