Конфучије или Конфуције – како вам драго

Ђинђуву и ђинђуху, сув и сух, искоришћавати и искориштавати – честе недоумице код говорника српског језика стварају свакодневне расправе поводом језичке исправности, па и свађе по интернету, а уствари – у праву су и једни и други.

Кад посета председника Кине, Си Ђинпинга Србији побуди ванредну пажњу српске јавности, исход су новине пуне текстова поводом важности партнерства Кине и Србије, кинеских духовних вредности и традиције. У припреми посете вођене су расправе поводом транскрипције с кинеског језика и адаптације у српском. Договорисмо се некако да је председник Кине Си Ђинпинг (поред бројних грешака Сиј Ђинпинг, Кси Ђинпинг), но Конфуције, у језичку савест просечног говорника српског језика убачен и прихваћен као Конфучије, сад је водећа недоумица у редакцијама српских новина. Наиме, већина је навикнута да је Конфучије, што се и преноси често и некако је по традицији брањено. У Правопису српског језика Матице српске прихваћена су оба начина (Конфуције и Конфучије). И додаје се да се не користи стандард који је важећи иначе, прихвата се и по традицији укорењен начин транскрипције.

То потврђује и наш саговорник, професор доктор Вељко Брборић са Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Наводи да је најпре прихваћено Конфучије и да је то по традицији, па се и говорницима чини као чешће, навикнути су. Но, по транскрипционим стандардима јесте исправно Конфуције, и на томе се инсистира, нарочито то подржавају научници који се баве кинеским језиком. Професор Брборић наводи да су у том сукобу традиције и строгих стандарда прихваћена оба начина, и могу да се сасвим равноправно користе, није грешка да се говори Конфучије, но вероватно ће Конфуције ући у употребу и потиснути транскрипцију са ч, па двојство неће бити нужност. Професор Брборић нас је подсетио и на транскрипцију са других језика и честе несигурности код говорника, па прибегавају традицији, док они који се баве језиком са ког се транскрибује инсистирају да се поштује стандард.

И наша саговорница Ана Јовановић, доцент са Катедре за кинески језик Филолошког факултета Универзитета у Београду то истиче.

– Иако су у српском језику прихваћене обе транскрипције имена кинеског филозофа, Конфуције и Конфучије, исправније је, ипак, транскрибовати га као Конфуције, будући да се кинеско Kongzi, или Kong Fuzi (учитељ Кунг), како га у Кини називају, на српски транскрибује као Кунгци или Кунгфуци. С обзиром на то да је у Србији прихваћена употреба латинске транскрипције Confucius, исправнија је употреба слова ц.

И говорници српског језика користе и Конфуције и Конфучије, па их не треба ни принуђивати на само један начин, иако се двојство у језику често потискује, нарочито ако семантички нема фукцију (ако двојство није и семантички важно). Но, традицију треба бранити само кад се користи у говору и пре неких важећих правописа, у шта свакако не убрајамо грешке у транскрипцији у спортским рубрикама, рецимо, па је дискусија тим поводом и сувишна.

Аутор: Ана Јанковић
Илустрација: Срђан Печеничић
(Политика, 23. јун 2016.)