120 godina od prve filmske projekcije u Beogradu

Jugoslovenska kinoteka obeležila jubilej

Jugoslovenska kinoteka

Jugoslovenska kinoteka obeležila je svoj Dan – 6. jun i 120 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu dodelom Zlatnog pečata i Plaketa Jugoslovenske kinoteke na svečanosti u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj ulici.

Svečanost je otvorio direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić koji je pozdravio mnogobrojne goste i prijatelje ove institucije kulture od nacionalnog značaja koja već 67 godina sakuplja, istražuje, čuva i prikazuje svetsko filmsko blago, a ovom prilikom i proglasio 2017. za godinu sećanja na velikog evropskog i svetskog glumca Svetislava Ivana Petrovića, rekavši da će se raditi na ponovnoj afirmaciji velikana filmske umetnosti čije je ime izbrisano nepravednom odlukom vlasti 1945. godine.

Najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke za doprinos filmskoj umetnosti – ‘Zlatni pečat’ Pantelić je uručio ovogodišnjoj dobitnici, slavnoj glumici Dušici Žegarac, čemu je prethodilo prikazivanje inserata iz filmova u kojima je igrala, počevši od „Devetog kruga“ iz 1960. Usledili su „Saša“, „Nemirni“, „Buđenje pacova“, „Opklada“, „Okupacija Dubrovnika u 26 slika“, „Poseban treman“, „Variola vera“, „Kuća pored pruge“, zaključno sa filmom „Ljubav i drugi zločini“ iz 2008. godine.

„Od davnog trenutka kada ju je Krešo Golik ugledao u Pionirskom parku i ponudio joj da uđe u svet glume, Dušica Žegarac je decenijama kroz umetnički izraz ispoljavala sebe stvarajući uloge najrazličitijih žena, svakoj dajući deo sebe na način koji izaziva poštovanje kako kod publike tako i kod kritike i članova žirija raznih festivala“, istakao je Pantelić.

Primajući ‘Zlatni pečat’ Dušica Žegarac je izjavila da je u prvi mah poželela da pobegne, ali da joj je drago što nije, jer joj je sada puno srce. „Valjda sam zaslužila ovo, trudila sam se“, rekla je ona, pozdravljena burnim aplauzom, i dodala: „Sve što dolazi od institucija kao što je Kinoteka ili Filmski centar znači posebno vredna priznanja za sve filmske radnike. Poručila bih ministru kulture, sadašnjem i budućima da čuvaju te institucije, ali i ljude koji ih čine, koji ih vode i brinu o njima.“

Dušica Žegarac je u svojoj karijeri radila sa nizom istaknutih reditelja, a već za prvu glavnu ulogu mlade Rut Alkalaj u „Devetom krugu“ Franca Štiglica dobila je nagradu na festivalu u Puli. Još dve Arene doneli su joj filmovi „Opklada“ Zdravka Randića i „Poseban tretman“ Gorana Paskaljevića. Za izuzetan doprinos umetnosti glume dobila je nagradu „Pavle Vuisić“, a u monografiji koju je tim povodom priredio o njoj Ranko Munitić nazvao je „crnom damom sa zvezdanom senkom“.

Drugi dobitnik ‘Zlatnog pečata’ je reditelj Želimir Žilnik, kome će priznanje biti uručeno 15. juna na zatvaranju XVIII Festivala nitratnog filma, koji se održava pod sloganom „Kroz zapaljive mitove“ počevši od 6. juna.

Plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos kinematografiji uručene su Zoranu Cvijanoviću, Anici Dobri i Draganu Bjelogrliću. Pored prisutnih, dobitnici istih priznanja su i Žarko Dragojević, Nikola Kojo i Milorad Mandić.

Za dugogodišnju saradnju i doprinos filmskoj umetnosti plakete Jugoslovenske kinoteke pripale su Nacionalnoj kinoteci iz Rima, Francuskoj kinoteci i Muzeju filma iz Minhena, Nenadu Polimcu i Danielu Rafaeliću iz Zagreba, kao i prisutnima Petru Karđilovu iz Sofije i Janu Eriku Holstu iz Osla. Ostale plakete stranim dobitnicima biće uručene tokom Festivala nitratnog filma.

Na svečanosti je prikazan kratki dokumentarac „Puškaš, Hungary“, koji je 6. juna prikazan u svim beogradskim bioskopima. Ta projekcija je podsetila na premijeru „oživljenih slika“ održanu 6. juna 1896. godine u kafani „Zlatan krst“ na Terazijama.

Od prošlog „rođendana“ Kinoteka je pokrenula nove programe, filmovi se prikazuju i u dnevnim terminima, tako da je bioskop u Uzun Mirkovoj jedini u Beogradu u kojem se filmovi mogu gledati od jutra do kasno noću.

Jugoslovenska kinoteka je dobila i novi sajt kao informator za sve zaljubljenike ‘pokretnih slika’ na kome će biti izabrani i predstavljeni najbolji domaći filmovi sa ciljem da se pospeši njihova restauracija i digitalizacija.