Херој, сопствени | Марко Антић

Поново си у свом граду.
Ниси победник, ниси у центру пажње.
На маргини си.
Шеташ безидејно у излизаној гардероби.
Где су сви нестали?
Ожењени, отишли, раде по цео дан…
Скоро да си
сам.

Новац ти је потребан
а не можеш се запослити ни у
перионици аутомобила.

„Апсолвент? Чуј, лепо, али превише
си образован за ово. Знам, трудићеш се,
али не треба ми неко паметан.
Иди, окушај срећу на другом
месту.“

Твој родни град те одбија.
Ниси убица, лопов, компромитован…
Ниси неко ко би уништио град,
ниси суперспособан акциони јунак
вичан оружју, скромно образован
искусан и помало луд
ниси Џон Рамбо.

Ко си?
Сети се ко си.
Врати се ономе што јеси.
Врати се књигама, стриповима, врати се филму.
Врати се машти, машта те је
и раније извлачила.

Маштај.
Креирај.
Зарони у себе.
Посматрај.
Напокон, видећеш га:

Твој сопствени херој – ти
чучи
чека да буде
откривен.

© Марко Антић