Otkup knjiga za javne biblioteke u Srbiji

Završen prvi krug otkupa knjiga za javne biblioteke

Knjige

Beograd, 1. jun – Komisija Ministarstva kulture za ovogodišnji otkup knjiga za javne biblioteke objavila je danas spiskove sa izabranim delima. Konkurisala su 223 domaća izdavača, sa 3.181 naslovom, a stručni žiri se opredelio za 1.982 knjige iz produkcije 179 kuća.

Primetno je da se ovoga puta članovi komisije za otkup (kojom je predsedavao istoričar Miloš Ković) nisu rukovodili samo najširim ukusom publike, što je bila jedna od najvećih zamerki ranijih izbora. Sa spiska predloženih knjiga izostavljen je roman Jelene Bačić Alimpić „Kazna za greh – Noć kada su došli svatovi“, prvi deo trilogije, delo koje je prošle godine obaralo sve rekorde čitanosti i tiraža kod nas.

Nema ni knjiga hit spisateljica Vesne Dedić i Ivane Kuzmanović, kao ni ljubića slavne Danijele Stil, Nore Roberts, Amande Kvik… Čudi, međutim, da u bibliotekama neće biti ni dela Vuka Draškovića „Isusovi memoari“, kao ni zbirke Lazara Ristovskog „Jednostavne priče“.

– To je sramna odluka koju je doneo politički animozitet komisije prema meni i temi romana – kaže za „Novosti“ Vuk Drašković. – Roman je priča o zločinima srpskih službi bezbednosti nad civilima u ratovima u Hrvatskoj i BiH i nije podobna za kvazi patriote.

Drašković napominje da ova odluka ipak ne smanjuje čitanost niti veliki tiraž njegovih romana.

Ovim odabirom komisije završen je tek prvi krug, uvek neizvesnog nadmetanja naših izdavača da za svoje naslove obezbede mesto na policama biblioteka i za to dobiju pare iz državne kase. Sada su na potezu bibliotekari, koji će se do 6. juna opredeljivati za ono što smatraju atraktivnim za čitaoce. Tek tada će se znati pravi rezultat konkursa i pozicija kulturne lestvice.

Stezanje kaiša pogodilo je i ovu oblast, pa se prošlogodišnja suma od 100 miliona za otkup, ovoga puta smanjila na oko 87,5 miliona dinara. Izdavače više od besparice brine da li je ovakva strategija otkupa dobra, tačnije da li je bibliotekarima data prevelika sloboda izbora. Ako se budu rukovodili principom „šta ljudi najviše traže“, postoji opasnost da država finansira herc-romane i puku zabavu, a zakine kvalitetnu prozu i poeziju, ali i naučnu literaturu.

– Ovo još ništa ne znači. Videćemo šta će i koliko biblioteke tražiti – kaže, za „Novosti“, Nenad Šaponja, pisac i glavni urednik zrenjaninske „Agore“. – Država bi otkupom morala da stimuliše izdavače da objavljuju nekomercijalne stvari, neke velike svetske pesnike, na primer. Komisija ministarstva bi, takođe, trebalo da odredi koje knjige moraju da uđu u sve srpske biblioteke.

Drugi problem sa otkupom, po njegovim rečima, jeste u tome što se obavlja jednom godišnje:

– Tako se sada žiriraju neke knjige koje su objavljene u januaru ili februaru 2015. To znači da čitaoci čekaju godinu i po dana na mogućnost da je pozajme iz biblioteke, a isto toliko i izdavači na novac koji bi ih podstakao da nastave dalje. U Hrvatskoj se otkup obavlja tri puta godišnje, uz duplo više para.

Nezadovoljnih, međutim, ima i posle prve runde. Izdavačkoj kući „Paladin“, koju vodi i uređuje pisac Goran Skrobonja, odbijena su sva četiri predloga, među kojima je i specijalno izdanje „Rubber soul project“, jedinstveni omaž „Bitlsima“. Ovo delo čine dve knjige, dva CD-a i DVD sa filmom Dinka Tucakovića o višedecenijskom projektu u kome učestvuje i čuveni Rastko Ćirić.

– Nelogično je i da nije prošao drugi deo čitanog romana Roberta R. Makamona „Vučji sat“, jer je prošle godine prihvaćen prvi deo – kaže nam Skrobonja.


NAJVIŠE „LAGUNINIH“ NASLOVA

Od čak 303 naslova, koliko je predložila „Laguna“, komisija je na listu stavila 113. „Vulkanu“ je od 218 knjiga izabrano 83, „Službenom glasniku“ od 129 knjiga – 106. „Pčelici“ je od 107 odbijeno samo šest, Zavod za udžbenike od 86 naslova na listi ima 58, „Dereta“ je od 73 stigla do 59… „Agora“ je ponudila 27 knjiga, „Arhipelag“ – 37, „Booka“ – 19, i prošlo je sve, dok je „Geopoetici“ od 47 odbijena samo jedna.


ODABRANA I DELA „NOVOSTI“

Kompanija „Novosti“ predložila je četiri svoja naslova, i komisija ih je odobrila. Reč je o memoarima Mire Marković „Bilo je to ovako“, knjizi Zorana LJ. Nikolića „BG priče“, delu Dušanke Bojičić „Bukvar ponašanja u crkvi“ i „Srpskim narodnim bajkama“.


(B. Đorđević, Večernje Novosti, 1. jun 2016.)
Foto: knihovnasusice.cz