Priča

Temelj | Vesna Denčić

Svetlo je već zamiralo, a njegov pogled ni­je mogao da se odvoji od napuštene kolibe. Osećao je da se tu odigralo nešto neobično i taj ga je osećaj danima vukao da obilazi tu čud­nu građevinu. Prvi korak načinio je tek onda kada je bio potpuno siguran da je bezbedna od urušavanja. Prethodnih dana, poput arheloga, ispitivao je zemljište, kvalitet i starost gra­đe, premeravao temelje… Sa tim proračunima i iz te blizine, koliba je dobijala sasvim druge dimenzije.

Novo saznaje učvrstilo ga je u uverenju da je to nekada bio velelepni dvorac – sa svim pratećim elementima, uključujući i misteriju, koja je dobijala na težini samim tim što niko nikad nije čuo da je dvorac tu postojao, niti ga je iko, sem njega u mašti, ikada video. Ali nije se dao pokolebati. Želja da otkrije tajnu dvorca, nadjačavala je racionalne argumente. Nešto je zasigurno postojalo, neko je tu živeo, tragovi – neznatni ali sasvim jasni – postojali su. Trebalo je samo ukloniti naslage upletene u neprozirnu paučinu, raskrčiti talog vremena i pustiti ga da progovori i dometne pravi smisao.

A možda tu, zaista, nije bilo nikakve tajne, pokušavao je krajnjim naporima da pris­voji misao prijatelja, možda je to bila samo njegova želja za pustolovinom ili potreba da svoj magični svet podigne na jedan viši nivo. Ipak, premišljao se, jer sve je ukazivalo na to da nisu u pravu. Šta je to sve, ni sam nije znao, ali i to je bilo nešto. •

© Vesna Denčić