Одеш ли | Радосав Стојановић

Одеш ли, овај дан ће посивети
Сва јутра добиће боју заборава
И више нико неће живети
У причи што се срећно завршава.

Одеш ли, кануће суза са брезе
Срушиће се у лету полудела птица.
Иако то са мном нема баш никакве везе,
Заболеће ме до сржи, до самих кошчица.

Одеш ли, нећу умети да те вратим
Нарашће реке, излиће се сва мора
Само ће једна љубав испливати
Као метеор распрснуће се зора.
Одеш ли – иди, ако се већ тако мора.

Одеш ли, више нећу устајати
Преспаваћу своје најлепше дане
И кад се пробудим у некој појати
Можда ће и мени једном да сване
Можда ће и мене сунце огрејати.

Одеш ли, да знаш: нећу умирати
Постаћу дрво на највишем брегу
Или звезда што се на небу злати
У мени ће речи ко искре да се легу
Које ће небеске птице позобати.

Одеш ли, неће имати ко да пати
Што су се тамо у беломе свету
Растале две заљубљене влати
Па ветар лије сад њихову сету.
Одеш ли – иди и више се не врати!

© Радосав Стојановић

(Песма „Одеш ли“ објављена је у збиркама песама Радосава Стојановића „Трепет“ (2007) и „Кад би љубави било“ (2015) – препорука: Ана Цветановић.)

Радосав Стојановић, рођен је 1950. године у Крушевцу. Школовао се у Млачишту, Црној Трави, Нишу и Приштини. Дипломирао је на Филозофском факултету у Приштини. Био је професор у приштинској гимназији „Иво Лола Рибар“, новинар, уредник и главни и одговорни уредник листа „Јединство“, главни и одговорни уредник часописа „Српски југ“ и директор Народног позоришта у Приштини. Објавио је 10 књига песама, 12 књига приповедака, 3 романа, 5 књига драма, једну публицистике и „Црнотравски речник“. Добитник је више књижевних награда за поезију и прозу. Његове драме су изводила позоришта из Приштине, Врања, Пирота и монодраму позориште из Пећи. С Косова прогнан јуна 1999. године. Живи у Нишу и Млачишту.