Песма
Одеш ли | Радосав Стојановић
Одеш ли, овај дан ће посивети
Сва јутра добиће боју заборава
И више нико неће живети
У причи што се срећно завршава.
Одеш ли, кануће суза са брезе
Срушиће се у лету полудела птица.
Иако то са мном нема баш никакве везе,
Заболеће ме до сржи, до самих кошчица.
Одеш ли, нећу умети да те вратим
Нарашће реке, излиће се сва мора
Само ће једна љубав испливати
Као метеор распрснуће се зора.
Одеш ли – иди, ако се већ тако мора.
Одеш ли, више нећу устајати
Преспаваћу своје најлепше дане
И кад се пробудим у некој појати
Можда ће и мени једном да сване
Можда ће и мене сунце огрејати.
Одеш ли, да знаш: нећу умирати
Постаћу дрво на највишем брегу
Или звезда што се на небу злати
У мени ће речи ко искре да се легу
Које ће небеске птице позобати.
Одеш ли, неће имати ко да пати
Што су се тамо у беломе свету
Растале две заљубљене влати
Па ветар лије сад њихову сету.
Одеш ли – иди и више се не врати!
© Радосав Стојановић
(Песма „Одеш ли“ објављена је у збиркама песама Радосава Стојановића „Трепет“ (2007) и „Кад би љубави било“ (2015) – препорука: Ана Цветановић.)
![]() |