Priča

Joska | Saša Hadži Tančić

Saša Hadži Tančić - Bog ih pogledaoTu gde je danas cvećara, bila nekad Joskina pekara. Baničke Joskine! Njegova keva pravila. Prste da poližeš!

Došli Đoka Velkov i Živka semenkarka.

„Kevo, gotovo li je? Zagoriš li, tatko poručio, noge do kolena će ti iskrši.“

Opet Keva pomešala pite.

„Je li, bre, neje ovoj naša pita.“

„Vaša, nego ispucala, pa gu ne poznavate.“

„Naša je od spanać, a ovaj je od sirenje. Vrni gu, nisi gu ni načnula s pečenje.“

„Ostanulo parče nedopečeno“, brani se Keva.

„Pazi šta radiš, pita je mlogo lepa.“

„Će vidimo.“

„Kad se ispeče, će uzmeš jedno parče.“

„Fala ti, sama ću si omesim.“

Za praznike, podvorčani u koritima pripreme klopu: vrpace i gugutke da hvataju. Očiste ih, nad šporetom osuše, u utrobu praseta ubace, do ušiju i – kod Joske.

Posle, prase živo nepečeno.

Još i to: Joska, za sebe, mast iscedio.

„Joske, bre, ovoj prace živo nepečeno. Žali bože od prace i gugutke.“

Tu je siromašno Stanče, Stanče Pilištarče ili Stanče Dvaesparče, devojčicom, čekala da joj ko otčepi praseću nogu, odlomi komad pite, ponudi baničku. •

(priča iz zbirke priča „Bog ih pogledao“ Saše Hadži Tančića – preporučila: Ana Cvetanović)


Saša Hadži Tančić

POSLEDNJE PRIČE SAŠE HADŽI TANČIĆA

Saša Hadži Tančić (Leskovac, 1948 – Niš, 2014) nesumnjivo je bio jedan od najznačajnijih srpskih proznih pisaca poslednih decenija 20. i početkom 21. veka koji je stvarao na jugu Srbije i koji je svoju umetničku aktivnost najviše ispoljavao opisujući stvarnost svoga zavičaja i složene životne okolnosti u njemu. Najduže je živeo i radio u Nišu, povremeno u Leskovcu, van matrice našeg kniževnog života koja je formirana u Beogradu i Novom Sadu, ali je takvu poziciju prevazilazio osmišljenim stvaralačkim radom i vrlo zapaženom književnom aktivnošću.

Osoben, prepoznatljiv i savremenoj književnosti neophodan integrativni glas pisca kakv je bio Saša Hadži Tančić, koji je paralelnu stvarnost u životu i književnosti video kao svoje važno umetničko ishodište, i u knjizi priča „Bog ih pogledao“ potvrdio je svoju osnovnu poetičku orijentaciju.

Marko Nedić