Изузетне жене Србије у књизи

„Изузетне жене Србије 20. и 21. века” назив је књиге чије представљање је у земунском „Мадленијануму” окупило велики број културних посленика.

Ово богато опремљено и студиозно урађено издање иницирала је и објавила Мадлена Цептер, а обухвата биографије и фотографије 100 жена Србије из прошлог и овог века чији су животи подсетник да постоји и она друга страна историје.

Ауторски тандем Неда Тодоровић и Радмила Станковић протеклих месеци истрајавале су у проналажењу података везаних за своје хероине, а за њихове фотографије побринула се Горанка Матић.

Међу 100 изузетних жена Србије нашле су се Милунка Савић Глигоријевић, др Саша Божовић, Милева Марић Ајнштајн, краљица Наталија, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Милена Павловић Барили, Вера Костић, Јованка Броз, Латинка Перовић, Марија Мага Магазиновић, Вида Огњеновић, Исидора Жебељан, Светлана Китић, Жанка Стокић, Мира Траиловић, Мира Ступица, Милена Дравић, Мадлена Цептер и многе друге.

– Прва књига из едиције „Друга страна историје”, односно монографија „Изузетне жене 20. и 21. века” говори о великим, звезданим тренуцима тог, другог пола у бројним областима стваралаштва, али и о највишим вредностима које су управо оне, те готово легендарне личности успостављале и заступале или их данас остварују. Идеја ауторки едиције јесте да се допуни писана историја која је у родном смислу увек била наклоњена оном првом полу и његовим достигнућима.

У питању је ауторски избор, строга селекција коју чини 100 изузетних жена, владарки, највећих добротворки, врхунских уметница, научница, спортисткиња, које су у новијој историји, својим животом и делом, оставиле или остављају неизбрисив траг, рекла је Неда Тодоровић уз образложење:

– Реч је о личностима чија су остварења и дух обележили последњих сто година у Србији и Европи. Монографија „Изузетне жене Србије 20. и 21. века” покушај је да се скрене пажња на те хероине од којих су многе заборављене, а о некима се мало зна или се ништа не зна. Заједничко свим тим изврсним женама које су се бориле с традицијом и предрасудама окружења, а чине то и данас, јесте да су говориле стране језике, да су биле интелектуалке, Европејке. Одлазиле су у свет да се школују, да тамо стварају, да се прославе, али су се враћале у своју земљу да је граде, уздижу и помажу, не питајући за цену. То су личности чији су животи и дела толико значајни да је свака од њих вредна посебне књиге.

Ауторке су свесне, како се чуло, да је оваква селекција увек непотпуна, да би списак изузетних по другим критеријумима био другачији, да би се увек могли применити и неки други параметри и процене.

(Борка Голубовић-Требјешанин, Политика, 9. јун 2016.)