Васи Павковићу награда „Кочићево перо“

Нови добитник признања „Кочићево перо” за пролеће 2016. године је књижевник Васа Павковић, за књигу „Океан Дунав”, у издању Задужбине „Петар Кочић” Бањалука–Београд.

Признање су Павковићу у Српском књижевном друштву у Београду, у присуству бројних пријатеља и писаца, уручили Никола Вуколић, председник жирија за доделу награде и управник Задужбине, Младен Весковић, члан жирија (у жирију је још и Миљенко Јерговић), као и Михајло Пантић, добитник „Кочићевог пера” за децембар прошле године. Награда „Кочићево перо” додељује се писцима који стварају у духу Кочићеве мисли и речи.

– Већ наслов књиге „Океан Дунав” зауставља читаочев поглед и фиксира га антиномијом: океан је вечан, а у исту воду реке не може се два пута закорачити. Ипак, и океан и река сачињени су од исте супстанце, док њихова различитост указује на сложеност и тајанственост света, још веће него што се испрва чини. Природа је за Васу Павковића својеврсни уметнички подстицај, било да се препушта проживљеном искуству или чаролији маштања. Чак и најбезначајнији сусрет одјекује у бићу као подстрек за уметничку обраду – рекао је Никола Вуколић.

Говорећи о књизи „Океан Дунав”, Васа Павковић је истакао да ова проза прати јунака од одрастања у Југославији до актуелног тренутка у Србији, а садржи и посвету писцима као што су Миодраг Борисављевић, Данило Николић и Михајло Пантић. Природа је оквир овог приповедног света.

– Ко је боље од Кочића, суптилног реалисте, описао природу? За Кочића ме везује управо слика природе. Међутим, Кочић је књижевност жртвовао друштвеном ангажману, стајући на страну обесправљених и сиромашних. Живећи у Југославији и Србији, покушао сам да будем ангажовани писац, али књижевности сам увек давао предност. Искуство историје прати сваког овдашњег прозаисту – приметио је Павковић.

Младен Весковић је по риболовачкој страсти, која је својствена Васи Павковићу и Михајлу Пантићу, ова два писца и пријатеља окарактерисао као „најкњижевнији риболовачки тандем”. Управо због тог односа према природи, Весковић је уочио сличност између Кочићеве и Павковићеве прозе.

– „Зелена нит” увек је присутна у Павковићевом делу, а сада је фокус управо на реци, води и медитеранском духу, који нам недостаје од распада Југославије – додао је Весковић.

Михајло Пантић Васу Павковића описао је као највећег ентузијасту нашег књижевног живота, постојано присутног већ 35 година. Пантић награђену књигу види и као времеплов, који нас враћа у доба споријег протицања времена.

(М.В., Политика, 13. јун 2016.)