Откуп књига за јавне библиотеке у Србији
Завршен први круг откупа књига за јавне библиотеке
Београд, 1. јун – Комисија Министарства културе за овогодишњи откуп књига за јавне библиотеке објавила је данас спискове са изабраним делима. Конкурисала су 223 домаћа издавача, са 3.181 насловом, а стручни жири се определио за 1.982 књиге из продукције 179 кућа.
Приметно је да се овога пута чланови комисије за откуп (којом је председавао историчар Милош Ковић) нису руководили само најширим укусом публике, што је била једна од највећих замерки ранијих избора. Са списка предложених књига изостављен је роман Јелене Бачић Алимпић „Казна за грех – Ноћ када су дошли сватови“, први део трилогије, дело које је прошле године обарало све рекорде читаности и тиража код нас.
Нема ни књига хит списатељица Весне Дедић и Иване Кузмановић, као ни љубића славне Данијеле Стил, Норе Робертс, Аманде Квик… Чуди, међутим, да у библиотекама неће бити ни дела Вука Драшковића „Исусови мемоари“, као ни збирке Лазара Ристовског „Једноставне приче“.
– То је срамна одлука коју је донео политички анимозитет комисије према мени и теми романа – каже за „Новости“ Вук Драшковић. – Роман је прича о злочинима српских служби безбедности над цивилима у ратовима у Хрватској и БиХ и није подобна за квази патриоте.
Драшковић напомиње да ова одлука ипак не смањује читаност нити велики тираж његових романа.
Овим одабиром комисије завршен је тек први круг, увек неизвесног надметања наших издавача да за своје наслове обезбеде место на полицама библиотека и за то добију паре из државне касе. Сада су на потезу библиотекари, који ће се до 6. јуна опредељивати за оно што сматрају атрактивним за читаоце. Тек тада ће се знати прави резултат конкурса и позиција културне лествице.
Стезање каиша погодило је и ову област, па се прошлогодишња сума од 100 милиона за откуп, овога пута смањила на око 87,5 милиона динара. Издаваче више од беспарице брине да ли је оваква стратегија откупа добра, тачније да ли је библиотекарима дата превелика слобода избора. Ако се буду руководили принципом „шта људи највише траже“, постоји опасност да држава финансира херц-романе и пуку забаву, а закине квалитетну прозу и поезију, али и научну литературу.
– Ово још ништа не значи. Видећемо шта ће и колико библиотеке тражити – каже, за „Новости“, Ненад Шапоња, писац и главни уредник зрењанинске „Агоре“. – Држава би откупом морала да стимулише издаваче да објављују некомерцијалне ствари, неке велике светске песнике, на пример. Комисија министарства би, такође, требало да одреди које књиге морају да уђу у све српске библиотеке.
Други проблем са откупом, по његовим речима, јесте у томе што се обавља једном годишње:
– Тако се сада жирирају неке књиге које су објављене у јануару или фебруару 2015. То значи да читаоци чекају годину и по дана на могућност да је позајме из библиотеке, а исто толико и издавачи на новац који би их подстакао да наставе даље. У Хрватској се откуп обавља три пута годишње, уз дупло више пара.
Незадовољних, међутим, има и после прве рунде. Издавачкој кући „Паладин“, коју води и уређује писац Горан Скробоња, одбијена су сва четири предлога, међу којима је и специјално издање „Руббер соул пројецт“, јединствени омаж „Битлсима“. Ово дело чине две књиге, два ЦД-а и ДВД са филмом Динка Туцаковића о вишедеценијском пројекту у коме учествује и чувени Растко Ћирић.
– Нелогично је и да није прошао други део читаног романа Роберта Р. Макамона „Вучји сат“, јер је прошле године прихваћен први део – каже нам Скробоња.
НАЈВИШЕ „ЛАГУНИНИХ“ НАСЛОВА
Од чак 303 наслова, колико је предложила „Лагуна“, комисија је на листу ставила 113. „Вулкану“ је од 218 књига изабрано 83, „Службеном гласнику“ од 129 књига – 106. „Пчелици“ је од 107 одбијено само шест, Завод за уџбенике од 86 наслова на листи има 58, „Дерета“ је од 73 стигла до 59… „Агора“ је понудила 27 књига, „Архипелаг“ – 37, „Боока“ – 19, и прошло је све, док је „Геопоетици“ од 47 одбијена само једна.
ОДАБРАНА И ДЕЛА „НОВОСТИ“
Компанија „Новости“ предложила је четири своја наслова, и комисија их је одобрила. Реч је о мемоарима Мире Марковић „Било је то овако“, књизи Зорана Љ. Николића „БГ приче“, делу Душанке Бојичић „Буквар понашања у цркви“ и „Српским народним бајкама“.
(Б. Ђорђевић, Вечерње Новости, 1. јун 2016.)
Фото: knihovnasusice.cz