Razgovor sa Tomislavom Peternekom

Šest razloga uživalaca fotografije

KAKO PROČITATI MOĆNO DELOVANJE FOTOGRAFIJE

Razgovor sa bardom jugoslovenske i srpske novinske fotografije

Tomislav Peternek

Kada se kaže bard jugoslovenske i srpske novinske fotografije, čiji su snimci krasili sve elitne svetske novine, odmah se ima u vidu ime gospodina Tomislava Peterneka.

1. Gospodine Peternek, danas svako može zahtevati da bude snimljen. U samom činu opažanja/čitanja leži težnja da se umetničko delo „prenese“ iz izvornog konteksta u neki drugi, da se dekontekstualizuje. Šta je zapravo aura po Vama?

– U pravu ste kad kažete da danas svako može zahtevati da bude snimljen, ali isto tako može i da Vam zabrani da ga snimite. Naravno da svako teži da ima svoj pečat, svoj vizuelni identitet. U mom slučaju, zvali je aura ili kako god, to je čovek.

2. Čovek je stvoren po slici Boga. Najviše na šta božanski umetnik sme da se odvaži je da prenese bogolike čovečje crte. Koliko se može uspeti u tome sa i bez pomoći „mašine/nove tehnologije“ s obzirom da su sve Vaše fotografije nastajale na licu mesta?

– Tehnološki razvoj može samo da Vam pomogne da lakše to uradite (tu mislim na digitalnu sliku), ali sam čvrsto ubeđen da su za dobru fotografiju presudni osećaj i zapažanje onoga što drugi ne mogu da primete, ili olako prelaze preko toga. U tom smislu, ja sam, dakle uvek išao po fotografiju, jer ona nikada neće doći sama.

3. Recepcija se menja. Koliko se promenila Vaša recepcija i koliko je danas izazivač fotografija?

– Sve se menja, ali fotografija kao izazov, za mene nikada. Mislim da je danas naročito izazov mnogima, što potvrđuju mnoge institucije za fotografsko obrazovanje, „poplave“ izložbi i internet koji je sve to napravio pristupačnijim. Ali, sa druge strane, to je i te kako mač sa dve oštrice, što zbog velike konkurencije, što zbog mogućeg zasićenja.

Fotografija „Radoznalost“ (1954), autora Tomislava Peterneka
Fotografija „Radoznalost“ (1954), autora Tomislava Peterneka

4. Fotografija je umetnost. Da li možemo da čujemo vaše mišljenje šta se promenilo od kada se fotografija počela uključivati u komercijalni opticaj? I koliko je tu „evoluciju“ iskoristila amaterska fotografija, a koliko komercijalni karakter?

– Fotografija se oduvek uključivala u komercijalni opticaj. Bez obzira što je ona umetnost, komercijalnost je oduvek bila njena pratilja, jer jedno bez drugog jednostavno ne mogu. Naravno da je to danas u mnogo većem obimu, jer tržište ima mnogo veće prohteve. Samim tim, jaz između amaterske i komercijalne fotografije postaje sve manji, i kvalitetu će biti jako teško da se izbori sa tim.

5. Dve Vaše kultne fotografije su? Kako i gde su nastale?

– Jedna od dve moje fotografije, koje ja smatram kultnim, jeste ona koja nosi naziv „Radoznalost“ iz 1954. godine, nastala u Kragujevcu (stadion FK „Radnički“). Od prošle godine kao mural krasi fasadu na ulasku istog tog stadiona.

Druga „Novogodišnje jutro sa Merilin Monro“ iz 1961. godine. Nastala je po zadatku moje tadašnje redakcije lista „Mladost“ koja je tražila da pronađem fotografiju koja će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja. Danas se ta fotografija nalazi kao dekor u studiju kultne emisije „Balkanskom ulicom“, koju uređuje i vodi Vesna Dedić.

Tomislav Peternek - Novogodišnje jutro sa Merilin Monro
Fotografija „Novogodišnje jutro sa Merilin Monro“ (1961),
autora Tomislava Peterneka

6. Ovih dana imali ste otvaranje retrospektivne izložbe u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Koliko se promenilo Vaše opažanje, fotografski portret od prve izložbe pa do ove trenutno postavljene?

– U istoj Galeriji, u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ 1986. godine imao sam retrospektivnu izložbu i mislio da sam sve rekao sa fotografijom. Međutim, tada su tek počela burna događanja, mislim na rat i bombardovanje, i broj naslovnih strana koje sam radio za „NIN“ se povećao na 700. I tako je nastala ovogodišnja retrospektivna izložba od sto jedne fotografije, koja je zbog velikog interesovanja produžena i trajala mesec dana. Ja i fotografija ne posustajemo. Idemo dalje!

Razgovor vodila: Ana Cvetanović

Ana CvetanovićO Ani Cvetanović

Dolazi iz virtuelnog sveta.

Životni moto: Sve u moje vreme!

Ljudima su potrebni autoriteti za postavljanje prioriteta je „anina“ spoznaja i zaštićena misao!