Uručena nagrada „Bojan Stupica“ za 2015. godinu

Nagrada „Bojan Stupica“ Tomiju Janežiču

Nagrada „Bojan Stupica“ Tomiju Janežiču

Stupica je gradio pozorišta, menjao prostore i sredine u kojima je radio, pravio kreativni haos – rekao je Tomi Janežič primajući nagradu „Bojan Stupica“.

Čuveni slovenački reditelj Tomi Janežič nagrađen je za najbolju režiju u konkurenciji od 20 premijerno izvedenih predstava u našim profesionalnim pozorištima u dvogodišnjem proteklom periodu, od 1. aprila 2013. do 31. marta 2015. godine, a priznanje je dobio za predstavu „Opera za tri groša“ Bertolt Brehta i Kurta Vajla koja je nastala kao koprodukcija Kraljevskog pozorišta „Zetski dom” sa Cetinja i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Interesantna, nesvakidašnja svečanost uručenja nagrade „Bojan Stupica“ upriličena u subotu 4. juna u Udruženju dramskih umetnika Srbije bila je i svojevrstan omaž Stupici između ostalog kroz živa sećanja, i slikovita dijagnoza stanja u kulturi, i reski, duhoviti osvrt na snagu teatra…

Šta sve pozorište (ne) može videlo se i iz reči Borisa Liješevića, predsednika žirija i prethodnog laureata. Govoreći o Janežičevoj „Operi za tri groša“, u svojevrsnom eseju o ovoj doslovce izvrsnoj predstavi, osvrnuo se na njenu umetnički snažnu aktuelnost. Predstava nas, kako je istakao, ne vodi samo kroz dramski tekst već i kroz kontekst u kome je nastao, Evropu uoči drugog svetskog rata, paralelu s našim vremenom, proročku dimenziju: „Pitanje koje odzvanja je da li je danas veći greh otvoriti banku ili je opljačkati.“

Janežič kaže da se bavio i Stupicinom režijom tog komada 1937. u Slovenskom narodnom gledališču, podvlačeći da ga je Breht napisao 1928. i da u to vreme nije imao oreol koji danas ima, naprotiv, bio je kritikovan i neprepoznat.

– Bojan je u tom trenutku imao samo 27 godina, a ubrzo postaje jasno da je evropski reditelj i po načinu mišljenja i po scenama na kojima je sve radio – kazao je laureat i podsetio das u ranije ovu nagradu dobili i Mile Korun, Dušan Jovanović i Tomaž Pandur.

– To su najveća imena slovenačke režije. Teško je opisati šta mi znači što sam sada i ja u tom lancu. S druge strane, vidim, da nakon raspada Jugoslavije nema stranih imena među laureatima. Dakle, sa ovom nagradom ovde više nisam stranac, u proteklih 12 godina sedam puta sam režirao u Srbiji – kazao je Janežič praćen i aplauzom.

Nagrada „Bojan Stupica“ za 2015.Svečanost je otvorio Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, obraćajući se i na slovenačkom. A očiglednu podršku prisutnih je dobio i kada je rekao: „Danas, kažu, nema para za kulturu. Nema?!? A šta je sa brigom. Da li roditelj kaže: nemam para pa neću ni da vaspitavam dete, ni da vodim brigu o njemu, ni da ga negujem…“

Kasnije je Voja Brajović, praćen velikim interesovanjem, prepričavao dogodovštine vezane za Bojana Stupicu, ali i za neke od legendarnih glumaca. „Zoran Radmilović je ‘Dobričin prsten’ dobio pre Bate Stojkovića. I onda, sretnu se u ‘Ateljeovom’ bifeu, a Zoran mu samo tiho zapeva: ‘Na mojoj ruci prsten, u tvome oku suze…’. I naravno svi prasnu u smeh.“

Tokom svečanosti govorio je i upravnik SNP Saša Milosavljević koji je o Janežičevom rediteljskom rukopisu rekao: „Minucioznost u radu, ozbiljnom i analitičkom, spremnost da se kroz vrlo složen postupak dođe do rezultata, neizvesnog kao u svakoj avanturi i otklon od industrijskog pozorišta, sve te odlike Janežičevog postupka ostavile su trag u glumcima, rediteljima i gledaocima koji su uz njegove predstave uspostavili nove kriterijume.“

Tomi Janežič je 31. laureat nagrade „Bojan Stupica“. Prvi je 1971. bio Ljubomir Muci Draškić, a nagrada se izvesno vreme dodeljuje bijenalno. Žiri je radio u sastavu Boris Liješević (predsednik), Boško Milin i Željko Hubač, a nagrada se sastoji od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, unikatne diplome na pergamentu, čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić, i novčanog iznosa.

Dodelu nagrade finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.


U Sloveniji nema Bojana Stupice

Tokom svog obraćanja Tomi Janežič je naglasio: „U Sloveniji nemamo nikakvo obeležje, spomenik ili dvoranu sa imenom Bojana Stupice. To me je uvek diralo. U Sloveniji Bojana nema. S druge strane, ima ga u generacijama reditelja na koje je uticao, on je svojim radom menjao pozorište i nas, naš način razmišljanja o teatru“.

Posle se razgovaralo o tome kako ga zapravo nema ni u Beogradu. Jer, scena sa njegovim imenom je zatvorena i ne zna se ni šta će, ni kada će sa njom biti! A za života, prisetio se Voja Brajović, njegov opus brojao je čak šest scena.


(T. Nježić, Blic / Artija net portal, 6. jun 2016.)
Foto: Dejan Briza / RAS Srbija