Допуњено четврто издање ex-YU рок енциклопедије Петра Јањатовића

Нова „Ex YU rock enciklopedija 1960-2015“

Ex YU rock enciklopedija 1960-2015

Осамнаест година након првог издања, допуњено четврто издање ex-YU рок енциклопедије Петра Јањатовића, као и претходна, нуди богатији избор фотографија, детаљно допуњене биографије група и аутора, а додато је око седамдесет имена са ex-YU простора.

„Ex YU rock enciklopedija 1960-2015“ на 392 стране, формата А4 у тврдом повезу, обрађује 487 јединица и опремљена је са око 550 црно-белих фотографија. Како се наводи у најави овог издања: „Тешка је 1.6 кг, али је лака за читање“.

Медијске реакције на претходна издања енциклопедије су биле бројне. Била је хваљена али и оспоравана, а најважније је да је примећена и тражена. Ево делова из приказа књиге:

Примјетна је Јањатовићева накана да избјегне сухопарност набројаних и набацаних података, не испадајући нити једног момента из хронолошког ритма, неопходног за „буквар“ оваквог типа… Међутим, Yu-rock енциклопедија није само документ или скуп факата једног субкултурног феномена, она се прије свега доживљава као албум успомена неколико генерација рођених, одраслих, па и умрлих у неконвенционалном стилу. Генерација којима рок није само музика него и начин живљења. Yu-rock енциклопедија генерацијски је алманах једног доба док су још „мртви фазани летјели изнад наших глава“.
Елдин Карић („Облици“ 30. јун 1998. Сарајево)

Пошто и сам знам колико је тешко бавити се роком у YU, поготово на пољу афирмације рок издаваштва, књизи дајем једину могућу оцену, а то је чиста петица (наравно, не факултетска).
Бранко Рогошић („Rock Express“ 1998.)

YU rock енциклопедија је темељац професионалног приступа једном од најбогатијих видова масовне културе на овим просторима протеклих четрдесетак година, уједно и водич кроз потискивану па и оспоравану заједничку историју/културу. Но, живећи и развијајући се са својим „предметом“, ова Енциклопедија прегледно обухвата и већини тешко доступну, прећутану савременост последње деценије пред смену Миленијума, кроз упоредне токове развоја и раздора поп/рока из република бивше Југославије. Пошто је у међувремену и сама постала жртва несташице и пиратизовања, у свом другом издању – као „Ilustrovana ex YU Rock Enciklopedija 1960-2000“ (ауторско издање, Београд 2001.) – ажурирана је, проширена са седамдесет нових јединица и обогаћена индексом, те одредницама о штампи и фестивалима посвећеним овој врсти музике, што је чини још бољом, важнијом и занимљивијом.“
Драган Кремер (извод из рецензије допуњеног издања)

Податак да Петар Јањатовић припрема овакву књигу примио сам са гримасом билдера којем је најтежи тег управо пао на ногу. Знао сам, наиме, као што је знао и аутор енциклопедије, како је реч о послу који подразумева онај труд који није увек могуће разликовати од мазохизма. Не залажем се да Јањатовићеве бисте буду постављене у свим већим градовима бивше Југославије, али једна ствар је несумњива: појављивањем његове књиге конкурс за највећи подвиг у историји југословенске рок литературе бива заувек затворен.
Иван Ивачковић

Помало необичан поступак у реализацији ове књиге помогао је аутору да споји информативни и есејистички материјал у целину која читљиво објашњава шта се то догађало свих ових година у главама младих људи. Како код оних који су стварали рокенрол (аутори, новинари, организатори…) тако и код конзумената. Чињеница да енциклопедију није стварао тим људи већ један човек (уз свесрдну помоћ колега), није се нимало одразила на њену свеобухватност.
Драган Стошић („Данас“, Београд 31. март 2007.)

Међутим, повремено, у ствари чак не ни повремено, само једном појави се издање ком интернет апсолутно не може ништа, осим да га илегално дистрибуира у скенираном облику. У мом личном универзуму, реч је о једној од малобројних књига које су се распале од читања.
Димитрије Војнов (www.popboks.com 10. мај 2007.)

Пажљиви читатељ схватиће врло брзо о коме је аутор писао баш онако „из гушта“, а о коме „само зато што мора“.
Лана Буњевац (www.muzika.hr 14. август 2007.)


Уз детаљне биографије ex-YU rock и поп састава и аутора, можете сазнати и ове детаље:

  • Чланови које групе су изјавили: “Верујемо у бога али у њега немамо поверења” и да су им узори Тито, Тото и Тати.
  • Ког певача су у СССР због светлуцавих одела од ламеа прозвали „железниј ћелавјек“.
  • Да је прва домаћа песма на енглеском која је код нас објављена „Don’t Say Goodbye“.
  • Која група је промовисала сингл свирком у авиону на линији Београд – Њујорк.
  • Реченица „Да ли су то били топови или лупа мога срца?“ коју је Ингрид Бергман изговорила у „Казабланци“ је употребљена у истоименој песми Вјештица.
  • Која група је прва снимила страни хит у оригиналу, на енглеском.
  • Много пре доба друштвених мрежа један аутор је компоновао песму „572391“, а то је био број његовог телефона.
  • Шта у словеначком сленгу значи чефур.
  • И шта је рибља чорба у београдском уличном говору.
  • Који аутор је на деби диску снимио 98 песама. А није Џони Штулић.
  • Ко је урадио песму о мастурбацији, а ко о кунилингусу.
  • Да је инструментал „Улазак у харем“ групе Смак инспирисан темом „Sabre dance“ Арама Хачатуријана.
  • Која је прва домаћа песма на тему сеxа за једну ноћ.
  • Зашто је на омоту деби албума групе Бомбај штампа слика WC-а.
  • Како су Влада Дивљан и Булдожер обрадили песму Плавог оркестра „Ако су то само биле лажи“.
  • Ко је током каријере снимио само три плоче, али зато има седам компилација.
  • Каква тетоважа је групу Параф инспирисала за песму „Голи оток“.
  • Ко је 1981. године хтео да покрене групу Тито.
  • У ком саставу се један члан звао Вољен, а други презивао Његован.
  • На чијем диску папагај пева „Let’s take trip to India“.
  • Која је прва југословенска рок плоча.
  • Којој су домаћој групи Iron Maiden били предгрупа у Београду.
  • Која је најпродаванија плоча са верском тематиком.
  • Ко је на једнодневној истарској турнеји од поднева до поноћи одржао шест концерата.
  • Да се спот једне групе појавио на сајту за одрасле у секцији хрватски порно.
  • Која певачица је за екстравагантну хаљину употребила 100 м2 материјала.
  • Када су се појавиле прве домаће песме са гаy тематиком.
  • Да је један цењени рок музичар као ученик седмог разреда добио награду за писмени задатак „Дјеца Сарајева дјеци Вијетнама“.
  • Да је један београдски пунк састав одржао „Новогодишњи концерт за девојчице“ на коме су смеле да присуствују само припаднице лепшег пола.
  • Ко је све од рок музичара добио НИН-ову награду за књижевност.
  • Да је Ђорђу Марјановићу писала Јованка Броз лично: „Извините, Ђорђе, али нисам у могућности да дођем на ваш концерт“.
  • Да је Драгош Калајић с Јованом Ћириловим 1985. године певао помоћне вокале на деби албуму Плавог Оркестра.
  • У којим песмама су рок музичари критиковали рок критичаре.
  • Да је Рамбо Амадеус усвојио песму „Рачунајте на нас“ јер је „сироче, отац је се одрекао“.
  • Да је атлетичар Здравко Чолић сто метара истрчао за 11,3 секунде.
  • Да је Сатан Панонски имао обичај да уочи концерта косу опере у клозетској шољи а онда је суши на прозору експрес воза.
  • Да је група Хари Мата Хари снимила плоче „Ја те волим највише на свијету (1988), „Волио бих да те не волим“ (1989), „Страх ме да те волим“ (1990) и „Ја немам снаге да те волим“ (1997).
  • Шта су, по Арсену Дедићу, новокомпоноване староградске песме.
  • Ко је аутор слогана „Иза сваког угла вреба Драган Којић Кеба“.

Ако 75% од овога већ знате, онда вам „Ex YU rock enciklopedija“ не треба.