Цртани јунаци на ломачама

Циклус трибина о забрањеним темама српског и југословенског стрипа подсетио на значај девете уметности. У САД су излазили стрипови о четницима-суперхеројима у обрачуну са Немцима.

Циклус округлих столова о забрањеним темама српског и југословенског стрипа „Сред четкица, бајонета…“, покренуо је током протеклих месеци кроз низ трибина у Дому омладине мноштво питања и тема у вези са третманом девете уметности као друштвено безазлене. Наиме, ова уметност и њени ствараоци у Србији често су били део важних историјских догађаја, понекад и у самом њиховом средишту.

– Неки уметници су и судбински платили због свог друштвеног деловања или просто склопа околности у којем су се нашли – истиче спиритус мовенс целе приче, уредник циклуса Зоран Стефановић, историчар поп-културе и писац. – Ово су приче о политичким ангажманима стрипара, цензурама, идеолошким сукобима, опредељивањима у Другом светском и грађанским ратовима, учешћу у пропаганди, о смртним казнама, робијама и изгнанствима, као и о другим, некад забрањеним темама и непријатним тајнама српског и југословенског стрипа.

Причу је отворила трибина насловљена са „Студент није запалио видике“, округли сто посвећен вези стрипа и високе политике у листу „Студент“ осамдесетих година, распуштањима редакција, идеолошким ударима, Осмој седници, распаду Југославије – „од Тита, преко жбира до вампира…“. О свему томе сведочили су Слободан Ивков и Миленко Михајловић, чији су стрипови и каријера (посебно насловница са глоговим листом и вампиром) били на дневном реду те Осме седнице.

– Трибина „Либерали дечјим сузама не верују“ наставила је причу о инволвираности стрипа у важне политичке догађаје „оног“ доба – објашњава Слободан Ивков, историчар уметности и уредник. – Овог пута, на „дневном реду“ су биле ломаче, и то оне на којима су горели стрипови на градским трговима у „борби против тривијализације“, дакле следећа питања: Како је потезом пера 1971-1972. уништена стрип продукција „Дечјих новина“, „Политике“ и других? Која је улога стрипа у сукобу Српских либерала и хрватског Маспока са Титом? Зашто су током државног Конгреса културне акције у Крагујевцу 1971. стрипови јавно спаљивани? Шта је била идеолошка позадина тзв. Закона о шунду у Србији?

Ивков као трећу забрањену тему, која се нашла у фокусу наредне трибине („Најдражи амерички четници“), наводи припаднике Југословенске војске у отаџбини, која је добила сопствени микрожанр у стрипу још 1941. Наиме, за време Другог светског рата, водећи издавачи у САД – „ДЦ комикс“ и „Марвел“ издавали су стрипове о четницима и њиховој борби против фашиста, као део пропагандне подршке савезника европским герилцима. Али је друга идеолошка страна, комунистичка, брзо реаговала, и то на самом америчком тлу. Скоро осам деценија овај окршај у америчком стрипу био је непознат широј јавности, нарочито југословенској.

– Постојали су у Америци стрипови са четницима – суперхеројима у обрачуну са Немцима, али то је код нас остало непознато, као што овде никада нису објављене ни епизоде о борби Флаша Гордона против нациста – открива Ивков, док Зоран Стефановић додаје да се стриповима о четницима бавио и управо један од послератних аутора „Флаша Гордона“.

О „америчким четницима“ говорио је историчар др Коста Николић, аутор бројних монографија, међу којима и чувене „Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944“. Николић је приповедао и на тему „Под окриљем немачког орла“, на трибини која се бавила руским и српским стрипарима који су током Другог светског рата, у окупираном Београду, радили антикомунистичку и антисемитску пропаганду. Деловали су у оквиру „Пропагандног одељења Југоисток“ немачког Војног заповедника у Србији, у одељењима Недићеве владе или за разне листове… Било да су то радили из егзистенцијалних разлога, да сачувају живу главу, из идеолошких уверења, сваком од ових уметника је то променило живот, а у неким случајевима и запечатило судбину.

– Аутори таквих плаката и стрипова прокажени су као издајници – каже Ивков.

Било је, додаје наш саговорник, и стрељања, а и „чудних“ смрти.

– Понесени ослобођењем од фашизма, преостали аутори стрипа и издавачи у Србији одмах су спремали нове подухвате. Али, слобода је стигла у чизмама, под капом-титовком и подразумевала је идеолошку револуцију – објашњава Стефановић.

„Слобода је стигла у чизмама“ назив је и последње одржане, трибине посвећене успомени на Милорада Добрића (1924-1991), поводом 70 година од изласка „Три угурсуза“ и новог репринта у издању новосадског „Комика“.

ЗАБРАНА ЗА „ТРИ УГУРСУЗА“

Већ децембра 1945. Окружни суд Београда забрањује излажење едиције „Три угурсуза за време окупације“ младог дебитанта Милорада Добрића са сарадницима, као и стрипованих романа „Поштарева кћи“ Александра Пушкина и „Васкрсење“ Лава Толстоја, уз образложење да те књиге „штетно делују на нашу омладину“. Уследиле су године забрана, да би тек последице Титовог раскида са Совјетским Савезом 1948. и тајног приступања Југославије НАТО 1952. дале прилику да се идеолошке препреке скину и да стрип буде обновљен. Али овог пута од стране једне нове генерације – већином омладинаца.

(Марина Мирковић, Вечерње Новости, 17. јул 2016.)