Јубиларни 50. Битеф

Битеф на леђима махнитог бика

50. Битеф

Овогодишњи, јубиларни 50. Битеф који ће пратити поднаслов „На леђима махнитог бика” биће одржан од 24. септембра до 2. октобра. Битефовској публици биће представљено 12 представа из девет земаља: Пољске, Кине, Аустрије, Француске, Немачке, Либана, Сингапура, Хрватске и Србије.

Дан пре свечаног отварања 50. Битефа, односно 24. септембра, који су његови организатори назвали „Пролог”, посветили су прошлости фестивала. Функцију „омажа” има и пољска представа „Kantor Downtown” Театра Полски из Бидгошча и она је такође део званичне селекције, која је „реконструкција” чувене представе историјске авангарде „Мртви разред” Тадеуша Кантора и била је приказана на 10. Битефу.

Фестивал ће свечано бити отворен наредне вечери представом „6 &7” из Кине која спада у област савременог плеса и то висококонцептуалног. Поред најаве бројних изненађења које ће организатори Битефа понудити својим поклоницима, на конференцији за новинаре, којој су поред осталих присуствовали и Иван Тасовац, министар културе у техничкој влади и Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, изнети су и подаци о финансијама: Скупштина града Београда као оснивач издвојила је из свог буџета за овогодишњи Битеф 20 милиона динара плус осам милиона за организацију Конгреса међународне асоцијације позоришних критичара, Министарство културе 15 милиона динара, док су инострани пријатељи донирали два милиона динара.

– Тематско-проблемска линија јубиларног, 50. Битефа своди се на катастрофу избеглица, затварање граница, подизање зидова, европски изолационизам, неоколонијални однос западне према другим културама и друштвима… Важно је истаћи да представе из главног програма 50. Битефа не третирају ове теме само на директан начин, већ и да истражују, проблематизују и осветљавају њихове узроке – каже Иван Меденица, уметнички директор Битефа.

Чињеница да ова концепцијска линија проблематизује односе западног с другим друштвима један је од разлога зашто су у програму 50. Битефа заступљене и представе либанских, кинеских, афричких, сингапурских и индонежанских уметника. Други разлог јесте жеља да се, у години великог јубилеја, Битеф врати свом изворном међународном карактеру, превазилазећи европски оквир који је на фестивалу доминирао последњих година.

Важан допринос овом, заиста интернационалном контексту пружа и чињеница да ће престижна Талија награда Међународне асоцијације позоришних критичара, чији се 28. конгрес дешава у оквиру овогодишњег Битефа, бити свечано додељена Фемију Ософисану из Нигерије, једном од водећих афричких драмских писаца, редитеља и теоретичара.

Ања Суша, селекторка Битефа подвукла је да јој је ово последња селекторска сезона, и указала на оригиналност две немачке представе, „Саосећање. Повест о машинкама” и „Амбасадор: немачко-западноафрички комад са певањем”, аустријске „Урнебесна тама”, либанске „Јашући облак”, хрватске „Над гробом глупе Европе”, али и сингапурске „Softmachine”.

Њима треба додати и овогодишњу фестивалску продукцију, пројекат „Слобода је најскупља капиталистичка реч” драматуршкиња Маје Пелевић и Олге Димитријевић, заснован на њиховом истраживачком путовању у Пјонгјангу.

Испитивање „нових позоришних тенденција” на Битефу углавном ће се, како смо обавештени, сводити на освешћивање чињенице да је у савременој уметности све присутнија хибридизација форми, жанрова и стилова…

У главном програму биће пројеката из области драмског позоришта, савременог плеса, документарног театра, предавање-перформанс, видео-инсталација… У контексту националне извођачке традиције, издваја се и представа „Само моје” ауторског тандема Ана Дубљевић и Игор Коруга. У оквиру званичне селекције биће изведени и Стеријини „Родољупци” у режији Андраша Урбана.

У склопу обележавања јубилеја организатори 50. Битефа припремили су и бројне пратеће садржаје, поред осталог традиционалну манифестацију „Битеф на филму”, али и међународну конференцију „Битеф и културна дипломатија: позориште и геополитика” којом ће председавати Милена Драгићевић Шешић и многе друге занимљиве програме.

(Борка Голубовић-Требјешанин, Политика, 13. јул 2016.)