Razgovor sa Slađanom Ilić, autorkom zbirke priča „Ženski u sto tehnika“

Ženski u sto tehnika #dvaputa tri na karte

Slađana Ilić

Naučnoj javnosti kritički i esejistički tekstovi autorke Slađane Ilić poznati su 15 godina unazad, a obuhvataju (osim publikovane knjige „Ženski u sto tehnika“) preko 160 bibliografskih odrednica. Jedan broj tih radova prezentovan je i na naučnim skupovima i nalazi se u zbornicima naučnih institucija, a drugi deo u svim relevantnim književnim publikacijama i dnevnoj štampi koje postoje u Srbiji.

Autorka Slađana Ilić odbranila je 2005. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu magistarsku tezu pod nazivom „Moralističke ideje u poeziji Jovana Sterije Popovića“. Područje njenog naučnog razmatranja podrazumevalo je iscrpno i dugotrajno istraživanje, između ostalog, i filozofske literature (primarne i sekundarne).

1. Zašto je tako teško imati pravu komunikaciju sa ljudima?

Slađana Ilić - Ženski u sto tehnika– Ljudi, nažalost, ne prihvataju činjenicu da je najlakše iskreno komunicirati. To nije uvek prijatno, ali je izuzetno jednostavno. Ljudi koji na taj način komuniciraju uvek mirno spavaju, zato što ne ležu sa demonima, niti se sa njima bude. Dakle, trebalo bi nastojati reći baš sve – direktno i efektno. To važi za obe strane u razgovoru. Tako je sve jasno. S takvim ljudima uvek znate na čemu ste. Mislim da samo ljudi koji su zli, glupi ili socijalno neinteligentni izbegavaju takvu komunikaciju. Zli zato što takva komunikacija ometa spletkarenje, kojem su ovi uvek skloni, na čemu se zasniva njihov životni sistem, glupi zato sto su jednostavno glupi, pa smatraju da nije dobro biti otvoren i odrešit, da ne bi sticali neprijatelje, iako je jasno da oni koji takvu komunikaciju izbegavaju nikome, pa ni sebi, ne mogu biti prijatelji, a socijalno neinteligentni ljudi nemaju talenta ni za svakodnevnu najjednostavniju komunikaciju, pa im najčešće ništa ne vredi briljantnost na poslovnom ili pak nekom srodnom planu, jer jednostavno ne umeju s ljudima, takođe ni sa sobom.

Pojedinac uopšte ne mora imati problema s pravom komunikacijom s ljudima. On se jednostavno može držati veoma značajnih, pomenutih načela iskrenosti i direktnosti, a oni koji nisu na to spremni – neka se slikaju!

2. Možete li nam nešto reći o odgovornosti žene kao roditelja?

– Ukoliko žena dobije dete kada je samosvesna, kada zna svoje kvalitete i kada je proživela sasvim dovoljno svega sto jedna lepa mladost podrazumeva, roditeljstvo ce shvatiti sasvim prirodno i onda neće praviti famu u vezi sa odgovornošću roditeljstva. Onda sve ide spontano i dete ce pratiti njen ritam. Najveća, i najčešća, greška žena na našim prostorima jeste što same dobrovoljno, i bez potrebe, uzimaju ulogu žrtve i mučenice. To je potpuno bezveze, dugoročno takve žene niko ne ceni, pa ni rođena deca, kada odrastu. Deci smeta kada se njihova majka uživljava u takvu ulogu. Smeta im sve više, što su starija. Dakle, žena zaista treba da učini sve što je u granicama normalnosti, a što ne prerasta u narcizam, da najpre poštuje sama sebe, tako što ce voditi računa o sopstvenim potrebama i interesovanjima. Tako će biti i bolja majka, deca će je više voleti, ona ce im biti uzor.

3. Šta možete da nam kažete o kreativnosti žene?

– Mnogo je kreativnih žena i bilo bi lepo kada bi mogle da taj svoj dar uvek ispolje. To nije baš uvek lako, u zavisnosti od uslova u kojima žive. Mislim, sudeći na osnovu sopstvenog slučaja, da je ponekad veoma korisno ženi da ne gleda na sat. Neka uživa u onome što radi, ako ne pre, a ono noću, kada svi legnu. Ako je stvarno kreativna, uprkos svemu, neće joj se spavati, radovaće se sopstvenom stvaranju. Onda neka ujutru dugo, dugo spava, a neka već prethodne večeri zamoli partnera da je to pre podne odmeni u roditeljskoj ulozi. Ukoliko žena radi, najbolje je da to povlašćeno vreme – negledanja na sat i stvaranja – budu, na primer, petak i subota, mada svakoj ženi želim što više takvih dana i noći! Dakle, ne zaboravite, ti časovi epifanije važniji su od činjenice da li su vam prljavi sudovi, da li vam je pod pun mrva ili vam je možda neoprana kosa. Uživajte u sebi stvarajući, bar u te noćne sate, sve ostalo može i kasnije.

4. Zašto se žene još nisu oslobodile nekih predrasuda?

– Zato što im je bitno šta okolina misli o bilo čemu što urade, kako žive, što je, naravno, potpuno nebitno. Odobravanje okoline ne služi ničemu. Živite uvek kako želite, a trudite se da druge što manje povređujete, to je moj životni moto. Da je ispravan, dokaz je to što imam prijatelje iz različitih životnih faza koji me i danas vole, iako nismo u prilici da se često viđamo, koji su tu uvek za mene, bez obzira na neobičnost mojih odluka i postupaka. Svima je to, u najmanju ruku, simpatično. Jednostavno, treba živeti, težiti slobodi svake vrste. Život se ionako pobrine da opstane u onom esencijalnom smislu bez obzira na sve gluposti koje su ljudi izmislili i propisali, i sami sebe na taj način uvalili u neslobodu i licemerje zbog koji se često nesreća umnožava.

5. Živimo u kulturi, civilizaciji straha od starosti? Gde vidite preventivu?

– U zadovoljenju sopstvenih potreba – najpre duha, a potom i tela. Ukoliko ste zadovoljni, onda ste nasmejani, a on da ste zbog toga i lepi, a kada ste nasmejani i lepi, onda uvek izgledate mlađe, a i bolji ste drugima. Dakle, biti zadovoljan sobom, ne živeti isključivo u jednoj ulozi, zanemarujući i druge važne, družiti se sa veselim i dobronamernim ljudima, to je recept! Vi ćete njima uvek biti lepi, jer vas vole, i obrnuto. Dobrota oplemenjuje.

6. Milioni i milioni dinara se potroše na plastične operacije! Ima li leka apoteka?

– Mislim da je u prethodnom odgovoru sadržan i odgovor na ovo pitanje.

7. I sada jedno lično pitanje: Beograd-Kraljevo-Niš-Leskovac? Spajate nespojivo?

– Čovek svuda sebe nosi. To je ono što odavno znamo. A, ako to znamo, onda nema nespojivog. Na svim tim mestima družim se sa divnim ljudima, u vezi nas uvek drži trajno, iskreno razumevanje, mogućnost da u svakom trenutku otvoreno pričamo o svemu, da se zajedno radujemo zajedničkim i pojedinačnim uspesima, na bilo kom planu, da plačemo ako smo negde debelo pogrešili, pa nas to boli. To je, složićete se, tako dragoceno i mnogo! Zato jedva čekam da budem na svim tim mestima!

Razgovor vodila: Ana Cvetanović


Ana CvetanovićO Ani Cvetanović

Dolazi iz virtuelnog sveta.

Životni moto: Sve u moje vreme!

Ljudima su potrebni autoriteti za postavljanje prioriteta je „anina“ spoznaja i zaštićena misao!