Уметност кроз косу, први део

ФЕНОМЕН КОСЕ – Стефаниа Вељковић

Коса је одувек играла веома важну друштвену улогу. Она је показатељ статуса и одражава шта смо ми или шта желимо да будемо. Длаке на лицу су секундарне сексуалне карактеристике и чине веома видљиву разлику између мушког и женског тела. Старе цивилизације су веровале да човекова душа живи у коси и да су у њој смештене све наше мисли. Коса је имала магично значење. Организовани су религиозни ритуали приликом којих је коса приношена као жртва боговима. Скидање скалпова у пракси америчких Индијанаца је у директној вези са ритуалима посвећеним плодности. У средњем веку коса је сматрана делом душе, па су ,,вештицама“ одсецали косу да би им ускратили њихове магичне моћи и прочистили их. За косу се верује да садржи вибрације из целог тела и да лако одаје психичко стање особе. Смрт је део свакодневнице а коса представља оног чија је и ако он није ту. Коса је ту конципирана скоро као магична ствар, која превазилази и супротставља границе људског тела и ума који су ограничени. Такође и опомена „Мементо мори“.

СКИЦА – таписерија-људска коса, 24×26 cm, 2013. год. (Скица-цртеж, нацрт, модел, основа за будуће уметничко дело) Аутопортрет као стални мотив и модел који је константно исти довели су ме до тачке решења али и отварања нових питања. Женски портрет са косом, као симболом женствености, нежна енергија која постаје оружје. Коса је преузела улогу аутопортрета и постала самостални идентитет. Цртеж као полазиште, као крајњи циљ или као општа димензија постојања и тока мисли је вештина која ме највише фасцинира. Линију као основни ликовни елемент уздижем до најопштијег, зарад чисте ликовности. Цртежи косе су постали готово апстрактни, јер више није важно како ће цртеж на крају изгледати већ сам процес настајања, као испитивање личне истрајности и феномена линије са свим његовим материјалним и духовним могућностима и немогућностима. Увођење људске косе у простор креирања ликовних радова доноси трећу димензију. Објекти који настају, нису више само просторни цртежи, већ представљају неку врсту живих тела. Коса коришћена за настанак тих радова из профаног прелази у сакрални свет настанка уметничких дела. На тај начин, фетишизацијом женске косе покушавам да изанализирам положај жена у уметности и у друштву.

ВЕРИЖЊАЧА – таписерија-људска коса, 68x48x16 cm, 2014. год. Верижњача – тип оклопа који се састоји од металних прстенова везаних један за други тако да наликују на мрежу. Пружала је заштиту против сечења, односно мача, секире и стрела. Носи се самостално или испод оклопа. Кад стрела пробије пун оклоп, верижњача је последња линија одбране. Формирање Верижњаче од женске косе представља пројекат који се бави приказом женске емоционалности и положаја жене у друштву. Симболизам женске косе кокетира са формалном наменом предмета који се користи за заштиту приликом напада. Осврт на положај жена који се мењао кроз историју и поглед на савремену слику у друштву доводe до размишљања које се креће од општег до појединачних питања женске емоционалности и конкретног мушко-женског односа. Да ли се заиста води вечити рат полова? Како остати неповређен? Једино свест о сопственој природи можда нуди најбољу „стратегију“.

Стефаниа Д. Вељковић, рођена је 26.09.1986. год. у Параћину. На Факултету ликовних уметности у Београду дипломирала је 2011. године на Мастер студијама сликарства у класи проф. Анђелке Бојовић. Студије првог степена – Основне академске студије завршила је, такође, на ФЛУ у Београду 2009. године, а школу за уметничке занате у Шапцу, смер стилског кројача, 2005. године.

Стефаниа је до сада имала девет самосталних изложби у Шапцу, Параћину, Београду, Поточцу (код Параћина), Краљеву и Деспотовцу, од којих две овогодишње – у марту и априлу изложба „Коса“ у Центру за културу и образовање „Божидарац 1947“ у Београду и у мају изложба радова у Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу. Учествовала је на преко 20 групних изложби.

Добитник је награда: прве награде у категорији визуелних уметности на конкурсу „Planeta Art“ удружења „Шта хоћеш?“ 2014. године и награде за пето место ликовног конкурса „На путу светлости“ који је организовала Електро-дистрибуција Краљево и Службени гласник Београд 2004. године.

Учесник је Прве међународне студентске ликовне колоније „Препознавање“ у Сићеву 2011. године и радионице зидног сликања „Мурал града“, у оквиру Летње уметничке школе Универзитета уметности из Београда „Рудник скривеног блага“, на подручју општине Деспотовац 2010. године.