Пупинизација прерасла у „пупиноманију“

Готово девет месеци у Историјском музеју Србије посетице дочекује Михајло Пупин и води их на пут знања којим је он корачао, а интересовање грађана за једниствену поставку посвећену животу и делу великог научника не јењава.

Изложбу „Пупин – од физичке до духовне реалности“ ауторки Александре Нинковић Ташић и др Душице Бојић до сада је видело више од 50.000 посетилаца и више од 300 школских група.

Још у марту сви термини за групне посете попуњени су до 18. јуна, а школе упорно зову са жељом да доведу своје ученике. Због великог интересовања и чињенице да стручним вођењима средом и суботом присуствује и даље по стотинак посетилаца, Историјски музеј је, захваљујући донацији Електропривреде Србије, по други пут продужио изложбу и то до краја године, а Ненад Бељинац из маркетинга музеја каже уз осмех да је изгледа „пупинизација прерасла у пупиноманију“.

Посетиоци од четири до 95 година свакодневно откривају зашто је ФБИ пратио Пупинов рад, сазнају све о његовим бројним патентима, учешћу у оснивању НАСЕ, о односу са председником САД Вудром Вилсоном, Николом Теслом, Албертом Ајнштајном и другим значајним личностима тог времена. Оно што поставку чини јединственим музеолошким искуством је примена најновијих технологија. Употребом мобилног телефона или таблета, са преузетом бесплатном апликацијом „Пупин“ или самим присуством посетиоца у простору, сваки сегмент изложбе постаје интерактиван, како би се аудио-визуелним садржајима додатно приближио и илустровао живот и рад светски познатог проналазача.

Једна од ауторки изложбе Александра Нинковић Ташић, која је последњих 10 година посветила Пупину, борећи се са невероватном енергијом и страшћу да име славног научника поново заживи у Србији, подсећа да је изложба требало да траје до 20. фебруара, али да посетиоци не дозвољавају да се „Пупинова врата затворе“.

„Деца доводе своје маме и тате, маме и тате доводе своје родитеље тако да ви видите читаве породице у три генерације како уживају и радују се различитим нивоима ове поставке, радују се снази Михајла Пупина и чуде се и растуже се пред чињеницом како смо успели да заборавимо човека који је све што је имао, и свој углед и новац, уложио у једну мисију – да помогне српски народ“, истиче Ташић у изјави Тањугу.

Ташић од краја септембра, када је изложба отворена, води све заинтересоване, суботом од 13 и 15 часова, кроз свет Михајла Пупина – од пашњака родног Идвора до катедре на Колумбија универзитету, преносећи им своју страст и занос уз малу помоћ музеологије будућности.

„На поставци свако може не само да чује речи Михајла Пупина већ и да дотакне звезде, може да се јави на телефон, а његове речи ће се исписивати, деца могу да заиграју испред модела ренген апарата и виде своје мале костуре како се покрећу.

Постоји жива реч Пупинове мајке, постоји Пупинова реч, реч наратора који се укључује на сваком кораку и сигурна сам да такав начин представљања, кроз проширену реалност и уз сву моју страст, може да заустави модерног човека да погледа изложбу“, истакла је Ташић.

Највеће задовољство за њу су свакако деца која долазе и поново се враћају, доводе своје ближње – „уче од најбољег (Михајла Пупина) и играју се гледајући у свет будућности“.

„Пупин нам је прекопотребан и ја сам пупинизовала и своју породицу. Мој син, који завршава први разред основне сксоле, прихвативши причу о Михајлу Пупину, има потребу да је пренесе другој деци и некако се спонтано нашао у улози водича дечјих група. Он својим малим речима говори велике ствари и оне стижу до деце. Нема веће среће од присуства деце на изложби“, каже ауторка поставке.

Она наглашава да свако – од детета од три-четири године до човека од 95 година бива на свој начин „заробљен“ и одушевљен Пупиновим светом. „ПР музеја каже да никад у животу се није толико јављао на телефон, сви питају за изложбу, да ли је продужена, да ли могу доћи поново. Показујемо да добар, паметан и вредан модел може постати заиста права опсесија и феномен у модерном наопаком друштву“, рекла је Ташић и позвала све да дођу и спознавају речи Исидора Рабија, једног од Пупинових ученика – „са Пупином свет је био леп“.

(Танјуг / Б92, 12. јун 2016.)