Jezičke nedoumice

Konfučije ili Konfucije – kako vam drago

Ilustracija: Srđan Pečeničić

Đinđuvu i đinđuhu, suv i suh, iskorišćavati i iskorištavati – česte nedoumice kod govornika srpskog jezika stvaraju svakodnevne rasprave povodom jezičke ispravnosti, pa i svađe po internetu, a ustvari – u pravu su i jedni i drugi.

Kad poseta predsednika Kine, Si Đinpinga Srbiji pobudi vanrednu pažnju srpske javnosti, ishod su novine pune tekstova povodom važnosti partnerstva Kine i Srbije, kineskih duhovnih vrednosti i tradicije. U pripremi posete vođene su rasprave povodom transkripcije s kineskog jezika i adaptacije u srpskom. Dogovorismo se nekako da je predsednik Kine Si Đinping (pored brojnih grešaka Sij Đinping, Ksi Đinping), no Konfucije, u jezičku savest prosečnog govornika srpskog jezika ubačen i prihvaćen kao Konfučije, sad je vodeća nedoumica u redakcijama srpskih novina. Naime, većina je naviknuta da je Konfučije, što se i prenosi često i nekako je po tradiciji branjeno. U Pravopisu srpskog jezika Matice srpske prihvaćena su oba načina (Konfucije i Konfučije). I dodaje se da se ne koristi standard koji je važeći inače, prihvata se i po tradiciji ukorenjen način transkripcije.

To potvrđuje i naš sagovornik, profesor doktor Veljko Brborić sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Navodi da je najpre prihvaćeno Konfučije i da je to po tradiciji, pa se i govornicima čini kao češće, naviknuti su. No, po transkripcionim standardima jeste ispravno Konfucije, i na tome se insistira, naročito to podržavaju naučnici koji se bave kineskim jezikom. Profesor Brborić navodi da su u tom sukobu tradicije i strogih standarda prihvaćena oba načina, i mogu da se sasvim ravnopravno koriste, nije greška da se govori Konfučije, no verovatno će Konfucije ući u upotrebu i potisnuti transkripciju sa č, pa dvojstvo neće biti nužnost. Profesor Brborić nas je podsetio i na transkripciju sa drugih jezika i česte nesigurnosti kod govornika, pa pribegavaju tradiciji, dok oni koji se bave jezikom sa kog se transkribuje insistiraju da se poštuje standard.

I naša sagovornica Ana Jovanović, docent sa Katedre za kineski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu to ističe.

– Iako su u srpskom jeziku prihvaćene obe transkripcije imena kineskog filozofa, Konfucije i Konfučije, ispravnije je, ipak, transkribovati ga kao Konfucije, budući da se kinesko Kongzi, ili Kong Fuzi (učitelj Kung), kako ga u Kini nazivaju, na srpski transkribuje kao Kungci ili Kungfuci. S obzirom na to da je u Srbiji prihvaćena upotreba latinske transkripcije Confucius, ispravnija je upotreba slova c.

I govornici srpskog jezika koriste i Konfucije i Konfučije, pa ih ne treba ni prinuđivati na samo jedan način, iako se dvojstvo u jeziku često potiskuje, naročito ako semantički nema fukciju (ako dvojstvo nije i semantički važno). No, tradiciju treba braniti samo kad se koristi u govoru i pre nekih važećih pravopisa, u šta svakako ne ubrajamo greške u transkripciji u sportskim rubrikama, recimo, pa je diskusija tim povodom i suvišna.

Autor: Ana Janković
Ilustracija: Srđan Pečeničić
(Politika, 23. jun 2016.)