Песма
Кад први пут умреш | Слободан Жикић
Најтеже је кад први пут умреш
Питаш се зашто баш теби то да се деси
Све ти је непознато и ништа не разумеш
Ни ко си, ни шта си, ни где си
У животу смрт је најреалнија ствар
Али ти не живиш у реалности и не знаш
Да све је само сан и трошна ствар
Којој и ти на крају мораш да се предаш
И сад, кад си већ мртав давно
Шта друго може да те снађе
Некоме се смрт догоди тихо, некоме славно
Ако је ти и не тражиш, она тебе пронађе
Најтеже је кад умреш први пут
Па си љут на себе, као да си то могао да спречиш
Не буди тужан, не буди смешан, не буди љут
Од смрти сигурно не можеш да се излечиш
Ево како ја на то гледам из свог мртвог угла
Не осуђуј себе јер ниси ни за шта крив
Живот се учи, а на смрт се огугла
Колико ти је дато, толико и буди жив
© Слободан Жикић
| Слободан Жикић, песник, драмски писац, новинар и публициста, рођен 31.12.1948. године у Јагодини. Завршио Филолошки факултет у Београду. Објавио је шест књига поезије, а заступљен у више зборника поезије и у књигама биобиблиографског карактера о књижевницима и новинарима Србије, Шумадије и Јагодине. Објавио и једну књигу прича, једну књигу есеја и огледа, више публицистичких књига и књига драма и комедија. Приредио више зборника поезије, као и Изабрана дела Јована Дучића у осам књига, у издању БеоСинга. Награђиван за поезију, књигу прича „Моја прва писаћа машина“, драме и комедије, есеје и за новинарски рад. Више драма и комедија извођене су му у позоришту, на телевизији (РТС) и радију. Позоришни есеји и критике објављивани су му у бројним листовима и часописима, као и на Другом програму РТС-а у Хроникама Дана комедије. Преводи са словеначког поезију, прозу и драме. |
