100 žena Srbije iz pršlog i ovog veka

Izuzetne žene Srbije u knjizi

Izuzetne žene Srbije

„Izuzetne žene Srbije 20. i 21. veka” naziv je knjige čije predstavljanje je u zemunskom „Madlenijanumu” okupilo veliki broj kulturnih poslenika.

Ovo bogato opremljeno i studiozno urađeno izdanje inicirala je i objavila Madlena Cepter, a obuhvata biografije i fotografije 100 žena Srbije iz prošlog i ovog veka čiji su životi podsetnik da postoji i ona druga strana istorije.

Autorski tandem Neda Todorović i Radmila Stanković proteklih meseci istrajavale su u pronalaženju podataka vezanih za svoje heroine, a za njihove fotografije pobrinula se Goranka Matić.

Među 100 izuzetnih žena Srbije našle su se Milunka Savić Gligorijević, dr Saša Božović, Mileva Marić Ajnštajn, kraljica Natalija, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Milena Pavlović Barili, Vera Kostić, Jovanka Broz, Latinka Perović, Marija Maga Magazinović, Vida Ognjenović, Isidora Žebeljan, Svetlana Kitić, Žanka Stokić, Mira Trailović, Mira Stupica, Milena Dravić, Madlena Cepter i mnoge druge.

– Prva knjiga iz edicije „Druga strana istorije”, odnosno monografija „Izuzetne žene 20. i 21. veka” govori o velikim, zvezdanim trenucima tog, drugog pola u brojnim oblastima stvaralaštva, ali i o najvišim vrednostima koje su upravo one, te gotovo legendarne ličnosti uspostavljale i zastupale ili ih danas ostvaruju. Ideja autorki edicije jeste da se dopuni pisana istorija koja je u rodnom smislu uvek bila naklonjena onom prvom polu i njegovim dostignućima.

U pitanju je autorski izbor, stroga selekcija koju čini 100 izuzetnih žena, vladarki, najvećih dobrotvorki, vrhunskih umetnica, naučnica, sportistkinja, koje su u novijoj istoriji, svojim životom i delom, ostavile ili ostavljaju neizbrisiv trag, rekla je Neda Todorović uz obrazloženje:

– Reč je o ličnostima čija su ostvarenja i duh obeležili poslednjih sto godina u Srbiji i Evropi. Monografija „Izuzetne žene Srbije 20. i 21. veka” pokušaj je da se skrene pažnja na te heroine od kojih su mnoge zaboravljene, a o nekima se malo zna ili se ništa ne zna. Zajedničko svim tim izvrsnim ženama koje su se borile s tradicijom i predrasudama okruženja, a čine to i danas, jeste da su govorile strane jezike, da su bile intelektualke, Evropejke. Odlazile su u svet da se školuju, da tamo stvaraju, da se proslave, ali su se vraćale u svoju zemlju da je grade, uzdižu i pomažu, ne pitajući za cenu. To su ličnosti čiji su životi i dela toliko značajni da je svaka od njih vredna posebne knjige.

Autorke su svesne, kako se čulo, da je ovakva selekcija uvek nepotpuna, da bi spisak izuzetnih po drugim kriterijumima bio drugačiji, da bi se uvek mogli primeniti i neki drugi parametri i procene.

(Borka Golubović-Trebješanin, Politika, 9. jun 2016.)